Пише: Донко Ракочевић
Ова прича је као новогодишња бајка, али није бајка, јер је у потпуности – истинита! Као што Деда Мраз оставља дјеци поклоне на врата, тако Маргарита оставља Милинку цвијеће код корнер заставице.
Вјерна навијачица мадридског Атлетика, Маргарита Луенго, пред сваки меч доноси букет са цвијећем (12 црвених и 12 бијелих каранфила) на мјесто са којег је Милинко Пантић изводио корнере. Ко помјери цвијеће, не пише му се добро… И тако 20 година на „Висенте Калдерону“, и ево шест година на новом стадиону „Ванда Метрополитано“, укупно на 670 утакмица. Педантни статистичари из пшпанске „Марке“, израчунали су да је до данас само на цвијеће (не рачуначујући путне трошкове и улазнице), госпођа Луенго потрошила 75.000 евра, на укупно 16080 каранфила.
– То је традиција на свакој утакмици коју Атлетико игра код куће, па је тако и на новом стадиону „Ванда Метрополитано“ – кађе Милинко Пандић. – Зове се Маргарита Луенго, упознали смо се у сезони када је клуб освојио једину дуплу круну у дугој историји. Воли ме као да сам јој син, а мени импонује да неко на тај начин даје на важности свему што сам учинио за Атлетико.
Навијачи Атлетика и даље са сјетом говоре о најчувенијој генерацији која је у сезони 1995/96, под вођством Радомира Антића, освојила дуплу круну. Кључни човјек тог тима је био српски везиста Милинко Пантић, чији су корнери и слободњаци били бар пола титуле. Када је завршио каријеру, поставили су му бисту на улазу у стадион.
Маргарита са супругом Дионијем важи за једног од најоданијих навијача Атлетику. Од историјског успеха свог клуба, када је у сезони 1995/96 освојена дупла круна, она редовно носи црвене и бијеле руже у Пантићеву част. Цвијеће је увијек свјеже иако се „вози” сто километара, јер толико је њено мјесто Талавера де ла Реина удаљена од Мадрида. И поред болести и чак девет операција, Маргарита никада није дозволила да се традиција прекине.
Прије десет година, на једној утакмици, првотимац Атлетика, турски репрезентативац Арда Туран, прије извођења корнера, у журби, нервозан због неповољног резултата, склонио је Маргаритин букет. Цијели стадион му је звиждао сваки наредни пут када је био у посједу лопте. На крају сезоне, морао је да напусти клуб.
Три године је Милинко Пантић чинио чуда у дресу Атлетика, био главни носилац игре и стрелац. Срби посебно памте ту 1996. годину и дуплу круну, екипу је са клупе предводио Радомир Антић. Тадашњи газда, покојни Хесус Хил, помислио је да наш тренер жели да доведе рођака, јер су му Антић и Пантић звучали слично, исто. Убрзо су му, међутим, показали колико вриједе.
– Док не буде тренерског посла, коментатор сам мечева најјаче шпанске лиге на радију „Онда серо“. Није лако наћи екипу, сви хоће у тренере. И све знају, најбољи су. Треба се изборити за мало места под сунцем – рекао је Милинко за „Седмицу“ прије пет година.
Милинко је данас амбасадор најјаче шпанске лиге. А Маргарита? Маргарита је још жива и још увек доноси цвијеће код корнер заставице.
