поријекло жене

Зашто је женска задњица већа од мушке?

6815

Жена је своју стражњицу развила, кроз еволуцију, не да би учинила угођај мушким очима или рукама, већ због своје удобности и пријеке потребе да не жуља свој полни орган

Првобитној жени вагина је била у уобичајеној позицији за хоминиде, тачно испод мјеста гдје би јој био реп да га је имала; подједнако уобичајено је било и да је полни орган био изложена глатка површина, ради лакшег приступа.

Сједење на жалу или крупном шљунку, на влажном пијеску или на стијенама и шкољкама-прилепцима, са све већим антропоидним младунцем у свом крилу, мора да је било прави пакао.

На срећу, овај степен није трајао предуго јер је морска средина покренула два одвојена морфолошка развоја, од којих су се оба (бар у почетку) показала благотворним. Први је стварање поткожне масти особене за морске сисаре: док је један њен дио био намијењен добробити бебе, можете бити сигурни да је други пар, стражње хемисфере развијала брзином коју је допуштала еволуција. Мислим, међутим, да је, без обзира на задовољство које је изазивала код свог партнера, женка те хемисфере првенствено развила ради своје удобности и из своје пријеке потребе.

Оно што можемо да примијетимо, чак и код нас самих, јесте извјесна количина полног диморфозма у овом погледу. Мушкарац има нешто мању задњицу од жене. Сви покушаји да се ово објасни најчешће се избјегавају. Ако се задњица развила као заштитна одлика, она је она женки била потребнија. Мужјак је тамо имао само један отвор, и то онај мање осјетљиви. Поред тога, он није морао да проводи вријеме сједећи и држећи бебу, већ је ишао у лов, у потрагу за огријевом и другим потрепштинама.

Истовремено се код женке одвијала још једна промјена која је била узгредни производ њеног новог усправног начина хода. Кад је почела да стоји усправно, уобичајени угао од 90 степени између кичме и ногу – претворио се у угао од 180 степени, што је измјестило неке њене трбушне унутрашње органе и резултирало промјеном.

И тако, најзад, са вагином удобно смјештеном и помјереном знатно напријед у односу на тежиште њене задњице и са паром добро развијених гузова, наша хоминидна женка сједјела је удобно и вјероватно замишљала како је њеним мукама дошао крај.

(одломак из књиге „Поријекло жене“, др Илејн Морган)