Сима Милутиновић Сарајлија (1791-1847) цио свој живот је посветио српству, а сама ријеч „србство“ његова је кованица, он је измислио. “Речник српског језика” (Матица Српска, Нови Сад, 2007) ријеч српство овако објашњава: “а) оно што карактерише Србе; српска национална мисао, идеја б) српски народ, сви Срби”.
Сарајлија је 28. јуна 1826. године упутио два писма, једно Вуку Караџићу, а друго Милошу Обреновићу, у оба писма ставља ријеч србство. Караџићу пише: “Ово писмо Г. Милошу, какогод знаш опреми, а ти га мош и прочитати, јавит’ ми како ти се допада, тако ти Србства! …” (Вукова преписка,књига Прва, Београд, 1907, страна 17)
У спјеву “Србијанка” (Лајпциг, 1826) Сарајлија је саставио ове стихове “Двојно Махмут накупио војске. . . /Пак се диже с’ нова из’ненада / Кроз Љешане те да у Ц’рницу / само с’рце распорити Сербства / И гниездо срушит’ Црногорке” (страна 20)
Сима Милутиновић је рођен у Сарајеву 1791 године, а поријеклом је из Дробњака. Кад је имао двије године његови од куге бјеже из Сарајева у Градачац, па касније у Славонски Брод и Земун. Често се потписивао као Сарајлија, па му је остао тај надимак. Потписивао се и као Чубро Чојковић што је на једном мјесту објаснио: “Овако су ме Церногорци назвали, по њиову језику и обичају, што никога крштеним именом не зову међу собом, но му нађену своје управо сербско.” (Живи песници, Сима Милутиновић Сарајлија, Нолит, Београд, 1962, стр 69).
Био је човјек са стотину занимања, а између осталог је сакупљао народне пјссме, због чега је и дошао на Цетиње, у јесен 1827. године. На Цетињу је одмах постао секретар Петра Првом, а и Његошев учитељ.
Сарајлија је био и масон! Матија Бећковић пише: “На корицама Србијанке Милутиновић је утиснуо троугао са свевидећим оком. То је масонски знак, а познато је да је Милутиновић био масон као и Доситеј, Јанко Катић, Петар Ичко. А није могао бити масон, а да не виђа масоне и не зна њихове знакове и идеје.” (Сима Милутиновић Сарајлија, Играљке ума, Београд, 1981, стр 23)
Ни до данас нису разрешене сумње да ли је и Његош био масон. Они који у то вјерују наводе чињеницу да Његош у својим дјелима, иако је био владика, иако Бога помиње преко стотину пута, нигдје не помиње име Исуса Христа, што је карактеристично за масоне. Но, не постоје материјални докази да је Његош био масон, иако га је Сарајлија, по свему судећи, „заразио“ неким масонским идејама.
Иако је био масон, , главни циљ Сима Милутиновића Сарајлије био је да што више ојача „србство“, што се види и у његовим дјелимна, Иначе, био је плаховите нарави, прилично неуравнотежен, али и свјестан тога, па је у једном писму свом најбољем пријатељу Вуку Караџићу написао да ужива у својој махнитости!
Побјегао је из Црне Горе 1831 године, јер се у политичком сукобу гувернадура и Његоша ставио на страну гувернадура. И поред тога, већ 1832. и 1833. носи писма Милоша Обреновића за Његоша и обратно. Није било лако путовати између Београдског пашалука и Црне Горе. нападали су га и вуци и Турци, али је увијек неким чудом успио главу да извуче.
Матија Бећковић је 1980. написао (Играљке ума, Београд, 1981, стр 25): „Сима Милутиновић Сарајлија је умро свестан да је Радивоје Томов његово највеће дело.”
