СКИДАЊЕ ПРАШИНЕ

Васо из Кривошија – два пута освојио Инди-кар!

3784

У Америци је овај возач истинска легенда, док је код нас прилично непознат, иако потиче из Кривошија. Два пута заредом освојио је Инди-кар. Уз то, водио је у невјероватних 71,7 посто свих кругова у којима је наступио, што је најбољи резултат у историји како Индија тако и Формуле 1

Пише: Љубиша Морачанин

Да Јован Ђуров Вучуровић 1921. године није одлучио да се одсели из Кривошија у Калифорнију, прича о породици Вуковић, клану легендарних аутомобилских тркача, вјероватно не би ни постојала! Имајући то у виду, чињеница да је Јован, по занимању столар, одлучио да емигрира у САД, дала је основ за невјероватну причу.

Чим је стигао на тло обећане земље, Јован је американизовао име – постао је Џон Вуковић, да би људи у његовој новој постојбини могли лакше да га ословљавају. Џон је имао осморо дјеце. Једно од њих био је дјечак који је добио име Вилијам, а унутар породице су га звали Васо. Историја га памти по надимку Бил. Постао је легенда ауто-мото спорта у САД.

Бил Вуковић

Трка Индијанаполис 500 била је дио Свјетског шампионата возача, такмичења које је касније постало оно што је Формула 1 данас, од 1950. до 1960. године. Због тога су и возачи који су се такмичили на „Инди-кару“ били у званичном пласману тог надметања. Статистика каже да је Бил Вуковић укупно возио пет трка у Ф1, да је остварио једну пол-позицију, побиједио на двије трке и био на побједничком подијуму два пута.

Није му се остварио сан – да три пута заредом освоји Инди-кар. Бил је први пут побиједио на трци Индијанаполис 500 давне 1953. године. И следеће године је био најбољи у тој најзахтевнијој трци у историји аутомобилизма. Последњи пут је на ту стазу изашао 1955. године. Тај 30. мај и та 17. секунда 57. круга остаће заувијек забиљежени црним словима у историји трка. После великог ланчаног судара, Вуковић је погинуо на стази! Имао је само 36 година. Зла коб је хтела да и његов унук Бил Трећи изгуби живот на истом мјесту 1988. године.

ЧЕТИРИ НАДИМКА

Бил Вуковић је имао четири надимка током година проведених у тркама на стазама широм САД. Најпознатији је – Вуки. Логичан ако се зна колико је Американцима тешко да изговарају презимена са наших простора.

Други је био Луди Рус. То је само доказ како људи у Калифорнији у то вријеме нису могли да направе разлику између некадашње Југославије и других јелова источне Европе. Трећи, који је највише волио, био је Ћутљиви Србин.

Иако је био експлозиван, па чак и неуравнотежен док је био за воланом, Бил је ван стазе био тип који није много говорио. Четврти је и најмање познат, а гласио је Флеш из Фресна.

ЛЕГЕНДА И ДАЉЕ ЖИВИ

Легенда о Билу Вуковићу наставила је живјети. И син и унук добили су награду Rookie of the Year након својих првих наступа на Индију. Бил Вуковић III је легенди, нажалост, придонио и раном смрћу, на стази Бакерсфилд 1990. године. Мада су обојица били јако добри, нису успјели надмашити оца, односно дједа.

Године 2004. је изашла и сјајна књига Боба Гејтса „Vukovich — An Inspiring Story of American Achievement“, једна од најбољих биографија неког возача трка.

У међувремену, Вукијев рекорд још стоји. Како се Инди 500 тих година бодовао и за Свјетско првенство Формуле 1, води се као побједник двије трке, уз једну пол позицију и три најбржа круга трке, у само пет наступа. Уз то, водио је у невјероватних 71,7 посто свих кругова у којима је наступио, што је најбољи резултат у историји како Индија тако и Формуле 1.

А сан који му је узео живот још је увијек недосањан. Унсер и Кастроневес у међувремену су се уписали на листу људи који су успјели побиједити двапут заредом, али нико није успио отпити побједнички гутљај млијека и трећу годину за редом. У чему има неке поетске правде – ако није успјело стварном, највећем владару Брикyарда, зашто би ма коме другоме?