Кефир потиче са планине Кавка, на којој су пастири први открили његова благотворна својства. Вјерује се да име потиче од турске ријечи ,,кеиф“, што значи добар осјећај. У народу су се ,,одомаћила“ разна имена за кефир, попут ,,тибетанска гљива“, ,,зрна пророка Мухамеда“, ,,јогурт гљива“, итд.
Ова гљива се вјековима користи у азијској и европској народној медицини због благотворног утицаја на здравље. Кефир је жива култура, комплекс симбиозе више од 30 структура микрофлоре у млијеку, налик карфиолу. У њему се млијеко ферментира, стварајући нова зрна. И тако у недоглед.
Иако је по укусу и изгледу сличан јогурту, кефир је много здравији и јачи пробиотик, са изванредним својствима на дигестивни тракт. Поред корисних бактерија и квасца, кефир садржи многе витамине, минерале, амино-киселине и ензиме. Он је права ризница калцијума, фосфора, магнезијума, витамина Б2, Б12, К, А и Д. Богат је триптофаном, једном од основних амино-киселина, познатом по опуштајућем дејству на нервни систем.
Обиље важних минерала калцијума и магнезијума у њему омогућава умирујуће дејство на живце. Богат је и протеинима. Уз све то, има врло малу калоријску вриједност, тако да је добар избор уколико желите да изгубите вишак килограма.
Одличан је у борби против холестерола и високог крвног притиска, дјелотворно утиче на јачање имунитета, пробаву, алергије, астму, густину костију, кандиду и врши детоксикацију организма. У неким културама се вјерује да кефир подмлађује организам.
Постоје двије врсте кефира: кефир на бази млијека и кефир на бази воде. Овај други је одлична алтернатива за све оне који не воле или су осјетљиви на млијечне производе. Одличан је и у комбинацији са природним воћном соковима.
