СОЦИЈАЛНА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА

Срећу не доносе паре, него…

2103

Једном сам упознао човјека  ког су позвали да недељу дана буде гост на приватној јахти која обилази грчка острва. Десетак гостију на броду уживало је у удобностима и у самој величини отменог пловила – све док се у близини није усидрила једна много лускузнија и већа јахта, једног саудијског принца.

Може ли се завидјети некома на јахти? Несумњиво, судећи према Данијелу Канеману, психологу са Универзитета Пристон. Та завист на најлуксузнијим производима потиче од нечега што он назива „хедонистичком покретном траком“ (hedonic treadmill). Канеман, добитник Нобелова награде за економију, узима слику покретне траке да објасни због чега побољшање животних прилика, као што је веће богатство, слабо корелира са животним задовољством.

Објашњавајући зашто најбогатији људи нијесу нужно и најсрећнији, Канеман тврди да ми, што више новца зарађујемо, то више подижемо и своја очекивања, па тако прижељкујемо још недостижнија и скупља уживања – и да покретна трака никад не престаје да се креће, чак ни код милијардера. Он каже: „Богаташи имају више уживања од сиромаха, али њима је потребно и много више уживања да би били подједнако задовољни као они.“

Но, Канеманово истраживање нуди и начин да се избјегне пењање на ту хедонистичку покретну траку: живот пун вриједних односа. Он је са својим истраживачким тимом испитао више од хиљаду Американки, тражећи од њих да оцијене своје активности у току дана, с освртом на то што су радиле, с ким су тад биле и како су се осјећале. Најснажнији утицај на то како су се жене осјећале, имало је то с ким су проводиле вријеме – а не њихови приходи, ни задовољство послом, нити брачни статус.

Нимало не изнанађује да су двије најпријатније активности: вођење љубави и дружење. Најмање уживање доноси свакодневно путовање на посао и рад. А редослед онога што код људи изазива срећу, када су у питању друштвени односи? Ево списка, од врха до дна:

  1. пријатељи

2. рођаци

3. партнер

4. дјеца

5. клијенти или муштерије

6. сарадници на послу

7. шеф

8. самоћа.

Велик дио онога за шта вриједи живјети свако се своди на наш осјећај пријатности – кад смо срећни и испуњени. А добри односи спадају у најјаче изворе таквих осјећаја. Емоционална зараза значи да нам велик број расположења стиже преко интеракције са другима. У извјесном смислу резонантне везе подсјећају на емоционалне витамине који нас одржавају из дана у дан и помажу нам да преживимо тешке тренутке.

Људи широм свијета слажу се да су подстицајни односи једина универзална особеност лијепог живота. И мада се појединости разликују од културе до културе, топле односе с другима сви сматрају суштинском одлуком оптималне људске егзистенције.