све више голотиње, све мање секса

Мини сукњом до макси успјеха!

4416

Данашње дјевојке су се разголитиле не да би мушкарце позвале на секс, већ да би успоставиле власт над њима

Пише: др Јово Тошевски

У очима мушкараца из прошлих вјекова, па и из прошлих деценија, већина данашњих дјевојака биле би курве и номфоманке, због начина свог одијевања – супер кратких сукњи, дубоких деколтеа, провидних блуза и сл., а тек кад би видио неку од најновијих модних ревија, мислио би да се ради о промоцији неке јавне куће. У сваком случају би пожалио што не живи данас – јер би му се учинило да би му секс свуда био на дохват руке. Но, преварио би се – ништа лакше не би данас освојио тијело неке жене него што је то могао у своје вријеме.

Одмах се поставља питање: како то да мноштво надражаја за мушкарца, који се данас огледају у вишку женске голотиње на сваком мјесту, од канцеларија и факултетских учионица, до кафића и дискотека, у пракси не ствара више сексуалних контаката. У поређењу са скором прошлошћу, мало дубљи деколте или мало краћа сукња је био сигуран знак да би се његова упорност, око жене која би показивала такве, за данашње схватање скромне сигнале – исплатила. Дакле, оно што је прије 30 или 50 година био сигуран знак женске сексуалне жеље, данас није мјерило женског пристанка на сексуално спајање.

Овакве парадоксалне појаве се могу искључиво објаснити појачаном женском биовлашћу, у којој жена чини што јој је воља, јер има начина да потенцијалне удвараче држи на дистанци, због јаких већ прихваћених норми које су жене спретно уградиле у данашња схватања моралних принципа.

Иако изгледа неморално да се жене шетају у изазивачким тоалетама, то је само привидни неморал, јер је суштински морал у нашој врсти одређен количином биовласти које су жене већ освојиле. Морал је у зависности од средине и нивоа биовласти, али увијек такав каквог га је начинила женска доминација над мушкарцем.

Парадокс женске голотиње и њен утицај на мушкарце доводи до следећег ефекта: толико има женске биовласти да иако се готово голе жене шетају на дохват руке мушкарцима, голотиња уствари представља демонстрацију моћи, која прави дистанцу, тако да је данас мушкарцима, можда, теже да остваре своје пориве – тежњу за сексуалним спајањем са женом и заштитништво.

Жена, дакле, својим разголићавањем није ништа изгубила, а много тога је добила, барем за њено схватање – од тога да ће провокативно обучена прије завршити неки посао, скренути пажњу на себе, изазвати љубомору својих колегиница, до лакшег управљања својим или било којим другим мушкарцем коме ће, скретањем пажње на њене чари, дати макар наду да ће пружањем уступака и испуњењем њених жеља – можда доћи до њеног међуножја.

Освајање мушких простора (политика, вожња кола, менаџерство, боди билдинг…) није само пуко пребацивање женских активности на други план, већ оно излази из морфо-психолошке основе и доводи до проширивања женске биовласти. Са друге стране, код мушкараца освајање нових активности је у најбољу руку супституција, ако не и деградација мушкости, јер у појачаној активности при послу, он има мање времена за контакте са партнерком или за проналажење других партнерки. Такође, сви нови простори који се нуде мушкарцу су толико прожети женским утицајем, да мушкост која би морала бити лична и јака, испуњена персоналном ексклузивношћу, једноставно не може да нађе простор који није заузет женским утицајем.

Пораст женске доминације направио је и другачије мушкарце. Данашња сексуална понуда је ипак боља него икада раније, али то не значи да је данас мушкарцима лакше и боље, нарочито онима који се не разумију у жене. Мушкарац мора да штити и развија своју мушкост. Кад кажем да је штити то значи да је не ставља на располагање женама у замјену за безначајне уступке, већ да је употријеби за сексуално спајање са женом. Јер, већина мушкараца се данас задовољава ако је, на примјер, жена љубазна, или ако је често у његовом друштву. Жену треба привољети на сексуално спајање, што је сигуран пут којим се мушкост може задовољити. Ако то схвати, мушкарац одмах постаје привлачнији за жену, што се, такође, дешава кад он има своје ставове које жена не може лако да придобије.

Мушкост мора да буде независна од било каквих утицаја, нарочито мора бити независна од узрока због којег постоји – од жене. Tај парадокс мушкарци тешко схватају, јер најчешће не знају да жена у остваривању своје биовласти тежи да смањи мушкост свог партнера, да би овај тако био мање заинтересован за друге жене, као и друге жене за њега, те да лакше са њим управља. Због тога је права мушкост она којој је жена главна храна, али која уједно не дозвољава да буде сама поједена.

Одмах морам да објасним како то жена тежи да деградира мушкост, а на другој страни тражи и цијени правог мушкарца. Ово је само наизглед парадокс, чија је суштина у томе што жена у процесу испољавања биовласти, која је за њу нагон јачи од ње саме, да би остварила биовласт, тражи учешће мушкарца у тој борби.