Трезор сјемена од око милион и по биљака из цијелог свијета, налази се на острву Свалбард, Норвешка. Овај трезор је направљен како би у случају неке глобалне катастрофе могли да поново покренемо пољопривредну производњу и обновимо екосистем. Складиште је изграђено у планини, довољно високо да буде заштићено од било каквих већих природних катастрофа. Ни локација није случајно одабрана, зато што би у случају нестанка електричне енергије ниске температуре на острву савршено очувале сјеменке без додатног хлађења. Ова локација је забрањена за јавност и посјете.
А негдје на крају земаљских путева и на почетку Небеског царства, у тишини која не бјежи од свијета, већ га преображава, лежи, тачније избија из мора, Света Гора – монашка република на Атосу. Она чува сјеме наше духовне хране – православље! Ако одемо по ђаволу, на Светој Гори чува се сјеме које ће нашим потомцима омогућити да поново на српским просторима засаде – православну башту.
Тај богоизабрани комад земље, натопљен молитвама, сузама и подвизима светих људи, јединствен је у читавом свијету. Света Гора нема војске, нема зидине и тврђаве, ни оружја, али никада није покорена, иако је било више покушаја. Њена једина и права одбрана јесте сама Пресвета Богородица која је, према древном предању, Свету Гору узела као свој удео на земљи.
Света Гора, дакле, није само географско мјесто, нити само историјски феномен, она је духовна башта у којој се већ више од хиљаду година узгаја, чува и предаје даље – сјеме православља. У њој су се подвизавали многи светитељи, али је за нас Србе најважнији Свети Сава. Он је са тог светог мјеста понио не само монашку ризу, већ и сјеме живе вјере који је посадио у тло српског народа. Из тог сјемена изникла је наша Црква, наша писменост и култура, наш идентитет.
Када је Србија поклекнула под турским јармом, када су царства пропала, а престоли срушени, Пећка патријаршија – угашена, сјеме које је Свети Сава донио није уништено. Оно се крило и чувало у црногорским планинама и војвођанским равницама, у цетињским и карловачким епископијама.
Светогорски монаси нису ни политичари ни војсковође, али су храбри чувари вјере, Христови војници. Њихова молитва има већу снагу него сва оружја овога свијета. Њихов живот у тиховању, посту и молитви, невидљиво подржава православне широм свијета.
У времену у коме све пролази, мења се и заборавља, Света Гора остаје стожер постојаности православља. Докле год њене келије обасјавају кандила, докле год се поју јектенија и узносе молитве за читав свијет, сјеме православља неће увенути.
