Скидање прашине

Срби присвојили заставу краља Николе!

9700

Фејсбук профили вјерника Српске православне цркве у Црној Гори преплављени су заставом коју видите, иако то није застава ни Српске православне цркве, нити српског народа, па ни историјске Црне Горе, већ дворска застава из времена књаза и краља Николе!

Припремио: Љубиша Морачанин

Црногорска тробојка се развија у вријеме Књажевине Црне Горе, средином 19. вијека. Прву вијест о тробојним заставама у Црној Гори донијеле су „Српске новине“ из Београда, у броју од 29. априла 1858. године. У чланку се наводи да се у Котору израђују словенске тробојке које је наручио књаз Данило.

Француз Франсоа Ленорман је 1865. године боравио у Црној Гори, а своје записе о том путовању објавио је у Паризу 1866. године у књизи „Турци и Црногорци“. Он је записао следеће: „Свако племе има своју засебну заставу, а заједничка црногорска застава има исте боје као и француска, само што боје иду хоризонтално. Црногорци веле да ове три боје представљају три врлине: плава вјеру, бијела наду, и црвена милосрђе. Државни грб Црне Горе је двоглави орао византијских императора.“

После Берлинског конгреса (1878) усталио се црвено-плаво-бијели распоред боја на црногорској тробојци. Тробојке су биле истакнуте стално на државним зградама. Министарство војно строго је забрањивало да се „у сватовима носе војнички крсташ барјаци, већ само тробојнице црвено-плаво-бијеле“.

Првим Уставом Књажевине Црне Горе (1905), одређена је црногорска државна (народна) застава. У члану 39. стоји: „Народне су боје: црвена, плаветна и бијела“. Ова уставна одредба може се сматрати првим законским утемељењем црногорске државне (народне) заставе.

Поред државне (народне) заставе, и Двор је имао своју заставу. Дворска застава је била тробојка на којој је аплициран државни грб. По правилу, дворска застава се постављала само на објектима који су припадали Двору.

Дворска застава Књажевине Црне Горе, и дворска застава Краљевине Црне Горе (разликују се само у изгледу круне)

 

кориштени извор: Јован Маркуш, „Грбови, заставе и химне у историји Црне Горе“ (Јован Маркуш, Светигора, 2007)