Скидање прашине

    Зашто вјерници СПЦ воле дворску заставу краљевине Црне Горе?

    4719

    Фејсбук профили вјерника Српске православне цркве у Црној Гори преплављени су ових дана заставом коју видите, иако то није застава ни Српске православне цркве, нити историјске Црне Горе, већ дворска застава из времена књаза и краља Николе!

    Припремио: Љубиша Морачанин

    Црногорска тробојка се развија у вријеме Књажевине Црне Горе. Прву вијест о тробојним заставама у Црној Гори донијеле су „Српске новине“ из Београда, у броју од 29. априла 1858. године. У чланку се наводи да се у Котору израђују словенске тробојке које је наручио књаз црногорски.

    Књаз Данило је први пут истакао тробојку јула 1860. године. Како је забиљежио „Српски дневник“ из Новог Сада, у бр. 55. од 14. јула 1860. године, приликом боравка књаза Данила у Прчњу на кући се вила „тробојна бијело-плаветно-црвена застава“.

    Претпоставља се да је књаз Данило установио тробојку као државну заставу по угледу на француску тробојку, која је постала симбол слободе, и на тробојке које су користиле друге словенске земље, па и Србија. Очигледно им није сметало што је прва тробојка (француска) настала у вријеме Француске револуције која је извршила погром хришћана у тој земљи, забранила хришћанство и подржавила црквену имовину.

    Француз Франсоа Ленорман је 1865. године боравио у Црној Гори, а своје записе о том путовању објавио је у Паризу 1866. године у књизи „Турци и Црногорци“. Он је записао следеће: „Свако племе има своју засебну заставу, а заједничка црногорска застава има исте боје као и француска, само што боје иду хоризонтално. Црногорци веле да ове три боје представљају три врлине: плава вјеру, бијела наду, и црвена милосрђе. Државни грб Црне Горе је двоглави орао византијских императора.“

    Ленорманово свједочанство о црногорској застави је истовјетно и код свештеника Виљема Дентона, који је путовао по Црној Гори 1865. године. То је објавио у књизи „Црна Гора, њен народ и његова историја“ која је штампана у Лондону 1877, а код нас превдена 1966. године (Подгорица, стр. 70).

    После Берлинског конгреса (1878) усталио се црвено-плаво-бијели распоред боја на црногорској тробојци. Осамдесетих година 19. вијека почела је масовна употреба тробојке као народне заставе. Више чланака из ових годишта „Гласа Црногорца“ обавештавају о свечаном изгледу црногорске престонице искићене „народним“ (тробојке) и „војничким“ (крсташ) заставама. Тробојке су биле истакнуте стало на државним зградама. Министарство војно строго је забрањивало да се „у сватовима носе војнички крсташ барјаци, већ само тробојнице црвено-плаво-бијеле“.

    У најпознатијем дјелу које је пратило родослове европских династија и властеле „Almanach de Gotha“ за 1901. годину наведено је да су националне боје Црне Горе – „црвено-плаво-бијела“.

    Првим Уставом Књажевине Црне Горе (1905), одређена је црногорска државна (народна) застава. У члану 39. стоји: „Народне су боје: црвена, плаветна и бијела“. Ова уставна одредба може се сматрати првим законским утемељењем црногорске државне (народне) заставе.

    Државна (народна) застава Црне Горе (1905-1918)

    Претходним чланом (38) прописан је државни грб Књажевине Црне Горе, што значи да грб и застава представљају посебне цјелине.

    Поред државне (народне) заставе, и Двор је имао своју заставу. Дворска застава је била тробојка на којој је аплициран државни грб. По правилу, дворска застава се постављала само на објектима који су припадали Двору.

    Дворска застава Књажевине Црне Горе, и дворска застава Краљевине Црне Горе (разликују се само у изгледу круне)

    Као монарх (суверен) књаз Црне Горе имао је своју заставу. Била је то тробојка на којој је аплициран књажевски грб са иницијалима.

    Проглашење Црне Горе за краљевину 1910. године није произвело никакву измјену у изгледу државне (народне) заставе, пошто на њој, по Уставу из 1905. који је и даље био на снази, није било никаквих апликација. Дошло је до мале измјене само на дворској застави (као и на застави монарха), на којој је умјесто књажевске аплицирана краљевска круна.

    ЗАСТАВУ СРБИЈЕ „СКРОЈИО“ СУЛТАН!

    Фебруара 1835. године у Србији је донешен „Сретењски Устав“ којим је била прописана застава Србије.  Сретењским уставом Србија је постала „у правленију свом независимо књажество“, па је као таква добила заставу и грб. У Уставу стоји: „Боја народна србска јесте отворено црвена, бела и челикасто-угасита, са грбом у средини.”

    Султан није одобрио овакав изглед заставе, него је издао ферман којим је прописао како ће да изгледа српска застава. Ферман датиран децембра 1835. године упућен је кнезу и подунавским везирима, пашама, ајанима, војводама, кадијама и наџорницима скела. Он каже да српски народ има право развијати тробојну заставу  на трговачким лађама које могу пловити рекама и морем „у Цариград доходећим и туда пролазећим“.

    Уз ферман, они су добили по један примјерак заставе. Сада је застава добила нов распоред боја, за разлику од оне коју је прописао Сретењски устав. Боје су биле водоравно поређане: црвена, плава и бијела.

    Народна песма о значењу боја на српској застави каже: „Црвена је крвца била по Косову што се лила; Плаво небо ко слобода идеал је српског рода; Белим млеком мајка мила и мене је задојила; Један венац – три су боје, тробојница српска то је…“

    текст је настао по књигама:

    Јован Маркуш, „Грбови, заставе и химне у историји Црне Горе“ (Светигора, 2007)

    Радош Љушић, ”Кнежевина Србија (1830-1839)” (Београд, 1986)