хришћанске светиње у црној гори

У забити – чувена црква!

1958

Сјутра је слава манастира Подврх код Бијелог Поља. Нека вас не завара скромни изглед манастирске цркве Светог Николе у Подврху. Њен иконостас добио је светску награду у Паризу 1971. године, док је фрескопис са највише осликаних чуда св. Николе у православном свијету, а радио га је чувени поп Страхиња из Будимље

Пише: Донко Ракочевић

У манастиру Подврх, крај извора ријеке Бистрице, 25 километара од Бијелог Поља, налази се један од најзначајнијих фрескописа са ликом св. Николе у читавом православном свијету. Од првобитно налсиканих 27 представа, што овај циклус чини најобимнијим познатим у српској умјетности, сачувано је 25 композиција. Цркву је осликао 1613. године  најбољи фреско-сликар и иконописац тог времена – поп Страхиња из Будимља, док су иконе дјело такође познатог иконописаца из 17. вијека – Козме.

Нека вас не завара скромни изглед цркве Светог Николе у Подврху. Иако величином и обликом подсјећа на чобанску колибу, налазите се пред једним од најзначајнијих средњевјековних манастира у лимској долини, сазиданом 1606. године. Претпоставља се да је на овом мјесту и раније постојао манастир који је том приликом обновљен. О томе свједоче пронађени камени остаци.

Фреске из Подврха спадају у Страхињина зрелија дјела и представљају један од његових најбоље очуваних радова, те најоргиналнијих у српској средњовјековној умјетности.

Творцу и главном мајстору иконостаса у Подврху, Јовану званом Козма био је то последњи рад на коме му је помагао његов ученик Радуле. Иако скромних димензија, 2.30 метара са 4.40 метара, овај иконостас зрачи монументалношћу и представља једну од најљепших цјелина поствизантијске умјетности на Балкану.

Ово ремек дјело дубореза представљено је на великој изложби „Умјетност на тлу Југославије од праисторије до данас“, организованој у Паризу 1971. године, и том приликом је у галерији „Гранд Пале“ добило прву награду.

Још један експонат из Подврха задивио је свијет на париској изложби. Дивошево јеванђеље, настало око 1330. године, вјековима је стајало сакривено у манастирској ризници. Откривено је тек септембра 1960. године, међу ријетким рукописним и штампаним књигама у манастирској скривници.

Писано на пергаменту, са илустрацијама изузетне љепоте, ово јеванђеље, рукотворина грешног Манојла Грка, представља један од најзначајнијих рукописних споменика тог времена. Писано за босанског племића Дивоша Тихорадића, који се помиње у повељама босанског владара Стјепана Котроманића, данас се чува у Црквеном музеју на Цетињу.

У цркви се чува и дио моштију светог свештеномученика Харалампија.

Пренос моштију св. Николе (фреска у цркви у Подврху)