Над вратима Високих Дечана стоји уклесано: „Фра Вита, млади брат, протомајстор ис Котора, града краљева, сазида овузи цркв… за 8 годишт и доспела је савсем цркв в лето 1335.“
Високе Дечане, задужбину Немањића, Стефана Дечанског и цара Душана, градио је, дакле, протомајстор Вита Которанин, од 1328. до 1335. године. Которска длета исписала су диплому на Високим Дечанима. Манастир исклесан од камена прије скоро 700 година стоји и данас као саливен.
Которски судско-нотарски списи из 1326-37, откривају славног неимара Дечана. То је презвитер Вита Чучо, син покојног Трифуна, опат Богородичне цркве над мостом Гурдића. Био је и старатељ манастира мале браће на Гурдићу, задужбине Јелене Анжујске, жене краља Уроша, дједа Стефана Дечанског.
О мајсторима Високих Дечана „камење говори“ (saxa laquuntur). Судећи по стилу и љепоти украсног камења, велељепну грађевину на Дечанској Бистрици градили су приморски мајстори, у првом реду мајстори из Котора, Витиног родног града. У народом епу о зидању Дечана каже се за краља Дечанског: „Ти сакупи хиљаду мајстора / из Котора и из Цариграда“. (зидали су, дакле Которани, а фрескописали сликари из Цариграда)
У познатом периоду (1326/37) у Котору се помињу 22 мајстора каменоресца. Которски истакнути мајстори који се помињу прије и послије зидања Дечана били су: Храноје и Богоје градитељи куће Марина Мексе, Душанове дипломате; Дражоје и Милко, који су градили кућу богатог златара Медоја Шујића, кућу Марина Гера, Дубровчанина, камени мост на потоку Шурања; Петар, зет Радоглава, који је радио на манастиру св. Бенедикта; Богдан, жупан, Климент Жупанов, Милош Братомил, Микоје Сеновић, Станоје, Милтен Богдановић и Браноје са два ученика; Душан иванов из Бара, настањен у Котору, радио је на манастиру св. Бенедикта.
За четири Дубровчанина, настањена у Котору, може се с поуздањем тврдити да су учествовали у изградњи Дечана: Марин Гого, ожењен Которанком, који је 1313, у групи дубровачких мајстора радио у Србији; Марко Маринов Гого, који је градио Михаила Буће и још двије у Котору; Радоста „Тутасанта“, градитељ куће Павла Добрунова; и Милен Радомилић, ожењен Маром Которанком, сахрањен у цркви св. Луке.
У Котору су радила и два сина протомајстора Ловра из Задра. Петар се настанио у Котору 1326, оженио се ћерком которског љекара, градио је кућу Тома Павла Томина Драга, државника ан двору Дечанског. Анђел је дошао за братом; саградио је цркву-задужбину Михаила Буће; поново се објавио у Дубровнику 1339; онда се не помиње тамо ни у Котору; по свој прилици, учествовао је у с которским мајсторима на подизању Душановог Арханђела призренског…
Вита није био мајстор-каменорезац, него интелектуалац теолог, фрањевац, познавалац архитектуре и скулптуре, експерт, руководилац…
Подстакнут резултатима својих истраживања у которском архиву, историчар Ристо Ковијанић (рођен у близини манастира Мораче 1895) написао је дјело „Вита Которанин неимар Дечана” (1962). Та књига је издата од стране књижаре Со из Херцег Новог, познатог писца Николе Маловића, а предговор јој је написао опет Морачанин – новинар и публициста Живојин Ракочевић који данас живи у близини Дечана. Из те књиге су подаци које сам користио у овој објави.
