„Цетиње је најбезбожнији град на православним просторима.“ (архимандрит др Никодим Богосављевић)
Обично настане неки град, па се у њему подигне црква, катедрала, џамија … Цетиње је, у том смислу, изузетак. Прво су Црнојевићи на пустом пољу, крајем 15. вијека, изградили манастир, па је око њега настао град. И не само град, него и држава Црна Гора.
У наредним вјековима, Цетиње је било најбољи чувар православља, предања и Косовског завјета. Православци су ишли на Цетиње на ходочашће, као муслимани на хаџилук у Меку. Долазак на Цетиње био је најљепши и најсвечанији дан у њиховом животу.
Од кнеза Ивана до књаза Николе, кроз све државотворце Петровиће, Цетиње је из године у годину, из вијека у вијек, расло у васцијелом српству, израстало у лучу слободе и сабор јунака и слободара, у престоницу и ловоров олтар вјере и правде, отворен свим часним, храбрим и несебичним Црногорцима који су му долијетали на звук звона са Цетињског манастира. Од позива на побуне против Турака, преко позива на протест против анексије Босне од стране Аустроугарске 1908 године, до позива на устанак 1941 године.
Онда су средином 20. вијека на власт дошли комунисти и на Цетињу организовали сахрану Бога и штампали црквени календар с петокраком. Пошто им је био претежак задатак да сруше Цетињски манастир, мада су га каменовали и скрнавили више пута, одлучили су да сруше Његошеву завјетну цркву на Ловћену, што је највеће светогрђе икад виђено на овим просторима, злочин какве ни Османлије нису чиниле.
О непријатностима које је доживљавао за време службовања на Цетињу, епископ Јован (Пурић), у интервјуу Политици, каже:
„Moрам вам рећи да није пријатно када вас неко пљује на улици. Исуса Христа су гонили, тако да то није ништа ново. То је као нека врста фашизма. Ја, међутим, не могу да осудим те људе, они живе као у гету, изоловани и не знају шта чине. То су углавном незапослени, манипулисани људи. И пре свега, реч је о атеистима, који се уместо у Бога куну у своју (црногорску) државу.“
Данас Цетињски манастир личи на својеврсну енклаву окружену градом палих анђела. Даће Бог да васкрсне историјско Цетиње, оно које је маестрално, на цијелих 40 страна, описала Исидора Секулић у Књизи о Његошу. А први корак ка том чуду био би испуњење Његошевог аманета – повратак цркве св. Петра Цетињског на Ловћен.
.
