Свети Лука, апостол, јеванђелист, љекар, филозоф и иконописац, у младости је изучавао грчку философију, медицину и сликарство, а добро је говорио египатски и грчки језик. Пресудан догађај у његовом животу јесте сусрет са Исусом Христом, када је Лука, подстакнут Христовом мудрошћу, остао у Јерусалиму као Његов ученик, да би касније, као један од 12 апостола, био послат да шири хришћанство.
Свети Лука је лијечио бесплатно. Остала је забиљежена његова мисао „Наше је само оно што дамо другоме”.
Насликао је три иконе пресвете Богородице, као и иконе светих апостола Петра и Павла, због чега се сматра оснивачем хришћанског иконописа. Вјерује се да је икона Богородице Филермосе, која се чува на Цетињу, његово дјело.
У Теби (Грчка) су га, као старца у 84. години, осудили његови вјерски противници на смрт вјешањем.
МОШТИ СВЕТОГ ЛУКЕ
Мошти светог Луке су у 4. вијеку пренијете у Цариград, да би их деспот Ђурађ Бранковић донио у Смедерево 1453. године, у цркву Успења пресвете Богородице. Због моштију, Смедерево је убрзо постало „мјесто многих излечења и нова љековита бања”. По освајању Смедерева од Турака, ове свете мошти чуване су у Цркви светог Луке у средњовјековном граду Купинику (код данашњег Купинова, у Срему).
Мали дио моштију овог светитеља, који се вјерницима износи на цјеливање 31. октобра, тј. у дан када се овај светитељ прославља, посједује и Подворје Московске патријаршије у Београду.
У манастиру Косијерево (Будимљанско-никшићка епархија), на крајњем југозападу Бањана, чува се као најзначајнија реликвија – стопало овог хришћанског апостола. Многа страдања српског народа, као и сав терет минулих вјекова, допринијели су да широј јавности доскора није био доступан овај податак.
Не зна се када је и како стопало доспјело у манастир Косијерево. Претпоставља се да је, с обзиром на велику популарност светог Луке у народу, из предострожности склоњено пред најездом Турака.
По свједочењу Цркве, пред моштима светог Луке догодила су се многа чудесна исцељења, нарочито од очних болести.
ЦРКВЕ ПОДИГНУТЕ У ЧАСТ СВЕТОГ ЛУКЕ
Једна од најљепших сачуваних цркава посвећених овом светитељу налази се у Котору, у Старом граду, а саграђена је 1195. године. Подигао је Немањин најстарији син Вукан, краљ Дукље, Далмације, Травуније и Топлице – „rex Diolice, Dalmacie, Tribunie atque Tolizze“, како на њој пише, мада се у истом натпису изричито каже „да је црква подигнута за вријеме владе великог жупана Немање“, што јасно показује да је врховна власт била у рукама рашког великог жупана Немање.
И у Рисну (на Смоковцу) подигнута је црква у част овог апостола (12. вијек), после чега је услиједила изградња многих храмова посвећених светом Луки широм српских земаља (у Београду 2002), а и земаља гдје Срби живе (у Вашингтону, САД, 1984).
