ЦРКВЕНИ КАЛЕНДАР - ЖИТИЈА СВЕТИХ

СВ. ЛУКА: Наше је само оно што дамо другоме!

2854

Свети Лука, апостол, јеванђелист, љекар, филозоф и иконописац, као савременик Христов био је свједок зачетка хришћанства. Култ светог Луке је подједнако развијен код грчког, бугарског, румунског, руског и грузијског народа и веома поштован у Палестини, међу православним Арапима, на територијама данашњих држава Сирије и Либана и у области Александрије у Египту, али и код нас – у српски земљама.

Свети Лука је поријеклом из сиријске Антиохије. У младости је изучавао грчку философију, медицину и сликарство, а добро је говорио египатски и грчки језик. Пресудан догађај у његовом животу јесте сусрет са Господом Исусом Христом, када је Лука, подстакнут Христовом мудрошћу, остао у Јерусалиму као Његов ученик, да би касније, као један од 12 апостола, био послат да шири хришћанство.

Интелектуалац који се својим свјетским образовањем разликовао од већине апостола, познат и као хришћански писац чија су дјела „Јеванђеље (по Луки)” и „Дјела апостолска” ушла у састав хришћанских списа Светог писма Новог завјета, извршио је значајну мисионарску улогу ширећи хришћанство по готово свим земљама Средоземља, оставивши свој печат и на подручје у којем ми данас живимо.

Свети Лука је насликао три иконе пресвете Богородице, као и иконе светих апостола Петра и Павла, због чега се сматра оснивачем хришћанског иконописа. Вјерује се да је икона Богородице Филермосе, која се чува на Цетињу, његово дјело.

У Теби (Бесарабија у Средњој Грчкој) су га, као старца у 84. години, осудили његови вјерски противници на смрт вјешањем.

Уобичајено је да се на иконама представља са Јеванђељем у рукама, нешто ређе као иконописац, док се као љекар слика најчешће на житијним иконама. Једна од најљепших и највреднијих икона светог Луке потиче из 13. вијека, а чува се у ризници српског манастира Хиландар на Светој гори.

МОШТИ СВЕТОГ ЛУКЕ

Мошти светог Луке су у 4. вијеку пренијете у Цариград, да би их деспот Ђурађ Бранковић донио у Смедерево 1453. године, у цркву Успења пресвете Богородице, која је подигнута на смедеревском гробљу.  Због моштију, Смедерево је убрзо постало „мјесто многих излечења и нова љековита бања”. По освајању Смедерева од Турака, ове свете мошти чуване су у Цркви светог Луке у средњовјековном граду Купинику (код данашњег села Купинова, у Срему).

Мали дио моштију овог светитеља, који се вјерницима износи на цјеливање 31. октобра, тј. у дан када се овај светитељ прославља, посједује и Подворје Московске патријаршије у Београду.

Српска православна црква, односно њени вјерници сматрају за изузетну част то што посједују дио моштију светог апостола Луке.

У манастиру Косијерево (Будимљанско-никшићка епархија), на крајњем југозападу Бањана, чува се као најзначајнија реликвија – стопало овог хришћанског апостола. Многа страдања српског народа, као и сав терет минулих вјекова, допринијели су да широј јавности доскора није био доступан овај податак.

Не зна се када је и како стопало доспјело у манастир Косијерево. Претпоставља се да је, с обзиром на велику популарност светог Луке у народу, из предострожности склоњено пред најездом Турака.

Стопало се чува у лијепо израђеном сребрном реликвијару (кивоту). Непосредно пред празник Светог Луке 1998. године, реликвијар је рестауриран. Том приликом је утврђено да су палац и мали прст на стопалу надокнађени сребрним. Стопало је изузетно добро очувано. Јасно се уочава кожа која га покрива, као и тетиве и крвни судови испод ње.

По свједочењу Цркве, преко моштију светог Луке догодила су се многа чудесна исцељења, нарочито од очних болести.

ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ ПОДИГНУТИ У ЧАСТ СВЕТОГ ЛУКЕ

Основни елементи култа светог Луке састоје се и у подизању великог броја цркава и манастира које светог Луку имају за свог патрона и заштитника. Развој овога култа на овим просторима почео је још у најранијим периодима хришћанске историје, а своју кулминацију достигао у позном средњем вијеку, када су мошти овог светитеља сматране за највећу вриједност у српској држави под управом деспота Ђурђа Бранковића и његових наследника.

Једна од најљепших сачуваних цркава посвећених овом светитељу налази се у Котору, у Старом граду, а саграђена је 1195. године. Подигао је Немањин најстарији син Вукан, краљ Дукље, Далмације, Травуније и Топлице  – „rex Diolice, Dalmacie, Tribunie atque Tolizze“, како на њој пише, мада се у истом натпису изричито каже „да је црква подигнута за вријеме владе великог жупана Немање“, што јасно показује да је врховна власт била у рукама рашког великог жупана Немање.

црква св. Луке у Котору

И у Рисну (на Смоковцу) подигнута је црква у част овог апостола (12. век), после чега је услиједила изградња многих храмова посвећених светом Луки широм српских земаља (у Београду 2002), а и земаља гдје Срби живе (у Вашингтону, САД, 1984).

Руководећи се хришћанским начелима, а истовремено не запостављајући своју професионалну дјелатност љекара и апотекара, свети Лука је постигао да га се његове колеге љекари, фармацеути и ветеринари, сјећају двије хиљаде година и да га истичу као свог учитеља и заштитника, што је допринијело формирању његовог култа у српском народу.

Свети Лука је лијечио бесплатно. Остала је забиљежена његова мисао „Наше је само оно што дамо другоме”. Оно што је, поред изузетне стручности, особито одликовало рад светог Луке била је љубав, тј. способност да несебично и у потпуности воли сваког човјека, и оног непознатог, па и непријатеља.