Григорије Божовић. неправедно заборављени писац и новинар, обилазио је разне крајеве Балкана и свједочио о тешком времену и људским судбинама. Бројне репортаже и путописе исписао је и о Црној Гори и Црногорцима, од којих смо неке објавили на страницама „Седмице“ (линкове можете пронаћи на крају овог текста)
Један од највећих приповједача, међуратних писаца и путописаца српског језика био је Григорије Божовић, чије су репортаже невјероватна заоставштина о културној историји Црне Горе, Косова и Метохије и бивше Јужне Србије. Објавио је 14 књига, од којих су осам збирке приповедака. Иза њега су остали путописи, краћи записи о људима и крајевима, који су сабрани у листу Политика, чији је био сарадник.
Рођен је 1880. године у селу Придворица код Ибарског Колашина, школовао се у Скопљу, Москви и Цариграду, а након тога постао професор призренске богословије, предсједник призренске општине и посланик Народне скупштине.
Пред крај рата, комунисти су га стријељали у Београду, а Божовић је дуго остао непознат широј јавности. Стријељан је 1945. уочи Божића у подрумима затвора у Ћушиној улици у Београду, старој згради некадашње касарне, гдје се током рата налазило сједиште Специјалне полиције.
Убивши га физички у удбашком подруму и скрајнувши његово дјело, комунисти су мислили да могу затамнити Георгијев лик, затријети сјећање на њега, али свијетли ликови и велика дјела не могу се сакрити нити их може затрпати заборав.
Тек 2008. године, на захтев рођака, Божовић је рехабилитован. Суд је установио да му је суђено из политичких и идеолошких разлога, а да му је неоснована, најтежа казна изречена јер је био антикомуниста. Суд је у процесу рехабилитовања установио да је Божовић био и личност која је настојала да на просторима сукоба зближи припаднике различитих вјерских заједница и различите народе, Србе, Муслимане, Албанце, па и Бугаре.
Свака прочитана приповијетка или путописи Григорија Божовића оставља снажан утисак. Његове ликове урезане у рабош сјећања памтићете не као књижевне, него баш као живе људе сликовиог народног језика јужњачких крајева, доживљаваћете их као мученике, изразитих карактерних црта, јаке вјере, на којој се темељи камена непокорност јужњака свиклих на ударце са свих страна.
У тој снази духа и вјере, истине и љубви, кључ је опстанка не само појединца него и једног народа. У том смислу можемо протумачити ријечи професора Драгише Бојовића да „Григорија треба читатити крз једно наше национално искуство, његово књижевно дјело је у ствари путоказ за један национални пут и национални опстанак не само Срба на Косову и Метохији“.
А наша дужност је ријечима Станислава Винавера „да се најзад обавијестимо о љепоти и слави и јаду свога крвавога и ропског Југа, и то не из фалсификованих и отужних извора, већ на моћноме и бистроме врелу које му је, својом књигом, у досад недоступном кршу, створио г. Григорије Божовић“.
Портал „Седмица“ је објавио више његових репортажа:
http://www.sedmica.me/grigorije-bozovic-o-crnoj-gori/
http://www.sedmica.me/kako-je-grigorije-bozovic-opisao-crnogorce/
http://www.sedmica.me/ovako-je-grigorije-bozovic-pisao-o-njegosu/
http://www.sedmica.me/grigorije-bozovic-kako-je-beg-poklonio-ivanjcima-crkvu/