студије

Српству су највећу штету направили Срби!

6518

Народ који је вековима бранио своју веру, име, језик и писмо, чувао сећање на традицију, 1918. године улази у нову државу, напуштајући ту исту традицију. Пут кроз ХХ век страховито је коштао српски народ. Мало је народа у историји који су у тако кратком раздобљу толико штете нанели сопственим интересима

Пише: проф. др Зоран Аврамовић

Двадесети век је у друштвеном, политичком и културном билансу катастрофалан за српски народ. У том раздобљу изгубљено је око 2.500.000 милиона Срба, изгубљене су територије које су вековима припадале Србима, односи са другим државама су драстично погоршани, отети су делови културе, а слика о Србима у светским медијима равна је потерници Интерпола.

Каквим појмовима се може објаснити такав културни и политички пораз једног народа након његовог дугог историјског постојања?

Идеја и државна стварност југословенства је била погубна за српске националне и државне интересе. Народ који је платио највећу цену за њено стварање и одржавање, највише је изгубио. Помогао је националне и верске еманципације заједница са којима је живео до1991. године, и био за то оклеватан у светској и «њиховој» јавности.

Шта се догодило суштински ново 1918. године? Народ који је вековима бранио своју веру, име, језик, културну особеност, чувао сећање на традицију, улази у нову државу напуштајући ту исту традицију. Име југословенство није пуки термин већ појам који је нужно производио практичне последице. Краљевина Југославија одмах по оснивању 1918. демонстрирала је своју правну и међунационалну нестабилност. Избори за уставотворну скупштину 28. новембра 1920. показали су да се бирачко тело опредељује према верским и националним осећањима.

Срби се у ратном раздобљу Другог светског рата, политички и војно деле на монархисте, комунисте, четнике. Ратују између себе и против окупаторских сила. У целом том метежу једна ствар је била извесна: они у основи не доводе у питање свој однос према југословенској држави! Овакав став су делили српски политичари у избегличкој влади и Срби који су се борили у партизанским и четничким редовима.

Оно што посебно збуњује у овом трагичном путу Срба кроз ХХ век јесте чињеница да се упорно одбија извлачење поука из трагичних практичних последица југословенства. Несхватљиво је да југословенска утопија на делу између два светска рата, а затим усташки ратни геноцид и поратно титоистичко југословенско искуство нису активирали разлоге на страни Срба против преузимања новог политичког идентитета.

Мало је народа у историји који су у тако кратком раздобљу толико штете нанели сопственим интересима. Помагали су еманципацију (стварање националног идентиета) других народа у Југославији (или је нису спречавали) и при том радили директно против својих интереса. То су биле чињенице али српска политичка мисао није била спремна да проникне у прави извор тог невиђеног багателисања сопствене историје и замрачивања властите будућности.

Сви су имали своја национална крила са јасним политичким циљевима, једино се српски народ заносио југословенством. Југословенство је било замена за чињенице. Тај модел државе је удаљио Србе од стварности.

Међународно растурање СФРЈ 1992. суочио је Србе са властитим државним и политичким поразом. Толико уложене енергије, идеја, људи, жртава да би на крају српски народ био изложен страховитом понижавању од своје јучерашње «државн браће» и некадашњих европских и америчких савезника.

Пут кроз југословенски ХХ век страховито је коштао српски народ и његову културу, његово политичко, национално и културно биће.

У целој овој, са политичког гледишта, невероватној историји давања себе другима, инструментализујући себе за друге од највећег је значаја сам крај југословенске државе. Ниједан политички центар у СФРЈ није хтео да разматра и прихвати српску истину о сопственом положају у држави.

А у оставинској расправи српски народ је најгоре прошао. Они који су се највише жртвовали за стварање и постојање те државе и који су толико учинили за еманципацију других народа и националних мањина, доживели су невиђена понижења и увреде. Политичке елите и интелектуални слојеви некадашње браће уочи разбијања а нарочито после међународног признања југорепублика смислили су и лансирали у свет гомилу лажи и клевета српског народа.