скидање прашине

МАРИЈА МИЛОШЕВИЋ: Срби су најгори народ на свету!

8998

Разговарао: Донко Ракочевић

Можете ли нам рећи шта се заиста дешавало у првим часовима 1. априла у Вашој кући? Чеда Јовановић је убиједио Вашег оца да се преда? Како сте Ви реаговали?

-Није га сигурно убедио Чеда Јовановић. Мој отац одлуке доноси сам. А са ким је разговарао, нити знам, нити желим да знам. Нисам била присутна. Мене нико није консултовао. Да јесте, до свега овога не би дошло.

Не знам због чега је расписао превремене изборе, ни ко га је у то убедио. Ништа од тога не знам. Знам да је ноћ била гадна, нисмо имали ни воде, ни струје, ни памети. Кад је свануло, Србија више није била моја. Да ли је први пут у историји – издајничка, не знам. Родила сам се 1965. године. Од тада, па до 1. априла ове године, волела сам Србију. Више је не волим. А тату волим највише на овом свету!

Ко је, изузимајући Вашу породицу, остао највернији Слободану Мулошевићу? Ко је показао највише храбрости, пожртвованости, те у кога сте се посебно разочарали?

-Једноставно, разочарана сам у бедне издајнике. А то су они који су имали највише користи. Највернији су му људи које сам упознала претходног дана, које у животу никада до тада нисам видела и нисам знала да постоје. Људи који су поштени, искрени, храбри. Који немају виле на Дедињу и велике паре. То су људи који су нам седели две ноћи и који су испратили тату тамо где је одлучио сам да крене, да не би смо изгинули, и да не би деца тих људи остала без родитеља, због њега.

Како тумачите толику мржњу коју дио Србије гаји према Вашој породици?

-Не тумачим. Нисам ја тумач српског народа. Али, изгледа да четири слова „С“ у грбу Србије значе: „Србин Србина сјекиром сече!“

Изузимајући однос према Вашој породици, како видите данашњу Србију и њену власт?

-Србија је један концентрациони логор! Србија више није моја. Немачки аутобуси се возе београдским улицама. Хитлер, да је жив, био би срећан!

Какво је здравствено стање Вашег оца и какав третман има у затвору?

-Какав третман може да има у затвору. Па то није одељење интензивне његе. Његово здравствено стање се погоршава из дана у дан. Али, морам да нагласим – здрав је отишао у затвор! Сада има константно висок притисак. Мислим да они који су га ухапсили, на тај начин хоће да га убију!

Сазнали смо да купујете земљу Ваших предака у Црној Гори. Да ли је то жеља Вашег оца или Вас лично? Да ли ћете можда доћи да живите у Црној Гори?

-Није то земља не знам којих предака, него је та земља била од мог рођеног деде Светозара Милошевића где је и мој тата проводио школске распусте. Жеља је моја. Мада тата нема ништа против. У Црној Гори је боље него у Србији. Можда и дођем. У Србији више немам ништа. Србија је огрезла у издаји!

Ко Вам у овим тешким данима пружа највећу подршку?

-Бог!

Да ли желите да кажете још нешто што вас нијесмо питали?

-Ја никога не волим више од мог тате. Ни близу. Зато моје срце пуца на сите комаде, зато се мој желудац претворио у суву шљиву, зато мене боли глава од јутра до сутра, зато ја имам Копаник у бубрегу и зато мрзим сваки сунчан дан који сване док је он тамо. Зато ми је крив цео свет. И пријатељи су ми се трансформисали у непријатеље. Изгледа да смо најгори народ на свету. За оног Норца дигла се цела Хрватска, а мог тату ће уредбом, подзаконским актом, да пошаљу у Хаг!

Три пута га је народ бирао за председника. Није се сам изабрао. Сачувао је Србију од ратова и глади. Сад му броје кајсије и парадајзе што му носимо у  затвор. Бог све гледа!

(одломак из интервјуа, ревија Исток, љета 2001. године)