берза

Инвестиционо злато – штедња или инвестиција?

5750

Пише: мр Стеван Гајевић

Куповати злато и сребро како би се очувала вриједност властите уштеђевине није нимало необично у савременом свијету. Чак напротив са ескалацијом кризе која са промјењивим интензитетом траје од 2008. године а судећи по последњим дешавањима везано за корона вирус, нема на видику најаве попуштања, велики број обичних грађана у земљама ЕУ па и шире одлучује се на пребацивање дијела слободних средстава у племените метале.

Дугорочно гледајући, племенити су се метали, а посебно злато, доказали као изузетно стабилни и поуздани чувари имовине од инфлационих удара, којима је папирни новац посебно подложан. Куповна моћ злата и сребра у последњих 200 година па чак и много много дуже се није битније промијенила. Обично се узима као примјер да је Фордов модел Т двадесетих година XX вијека коштао око 15 унци злата колико данас отприлико кошта најновији модел „Мондеа“.

Гледано према паритету роба, једном се унцом чистога злата прије два вијека, могло купити робе исто као и данас, малтене у грам. Насупрот томе, вриједност папирног новца се вишеструко смањила, а у многим је земљама домицилна валута због потпуног обезврјеђивања и морала је бити замијењена новом. И управо је то један од кључних разлога зашто је куповање и чување злата, сребра и других племенитих метала.

Када говоримо о куповини злата издвајамо три типа улагања у злато:

а)Улагање у фондове којима је злато покриће, улагање у златне цертификате, улагање у злато на нпр. Фореџу и други облици улагања у тзв. папирно злато

б)Улагање у легуру злата – накит

ц)На крају улагање у злато у физичком облику (полуге и кованице) односно популарно названо инвестиционо злато

Лично мислим да је најрационалније инвестирати, односно улагати у инвестиционо злато у физичком облику – полуге и кованице.

У земљама Еуропске Уније продаја злата уређена је одговарајућим законодавством, а тржиште је добро развијено, уколико се купује код угледних овлашћених компанија или банака, сигурност трансакције је потпуна.

На инвестиционо злато – златне полуге и златне кованице – се не плаћа никакав порез, па ни порез на додату вриједност. Дакле, злато функционише као и свака друга валута попут евра, америчког долара, јапанског јена или швајцарскога франка.

Злато се може једноставно купити и продати, ликвидност купљених инвестиционих производа је загарантована, а на тржишту су расположиви само најквалитетнији и међународно признати производи од племенитих метала, који се продају с одговарајућим цертификатима (полуге) а означени су и са јединственим серијским бројем. На тај начин се клијенти штите и од могуће крађе, будући да угледни трговци приликом откупа провјеравају не само аутентичност златне полуге, него и је ли поједина полуга на листи тражених због отуђења. Дневно формирани курс злата обезбијеђује да се оно у сваком тренутку може претворити у новац.

Статистички гледано генерално последњих 30 година цијена злата је у сталном расту, просјечна цијена  је 2001. године по килограму износила 9733.20 €, 2011. године  34.621,79 €, док је у 2020. години за килограм злата морало да се издвоји 50.000,00 €. Простим рачунањем може се виђети да би неко ко је уложио 1€ у злато 2001. године данас имао 5 €. Овај раст може да се посматра као инвестирање али практичније га је посматрати као штедњу, јер је злато суштински чувар вриједности а не инвестициони артикл.

Цијена злата варира и сезонски јер Индијци и Кинези и др. више купују у јесењим мјесецима него љети и прољећу. У скоријем периоду може се примијетити да и Централне Банке појединих земаља (Кина, Бразил, Русија, Венецуела… ) све више прибјегавају злату као монетарној резерви. Занимљив је податак да је Цетрална банка Руске федерације само у задњих 10 година повећала златне резерве за 8 пута , док централна Банка Црне Горе нема злата у свом портфолиу резерви. Такође на цијену злата утиче и индустријска производња јер се оно као сировина користи у електронској индустрији те индустрији накита.

Ипак, пресудан утицај на цијену злата имају тзв. банкстери односно моћне олигархиске групације власника банака, које шпекулишу златом на дневној основи. Тако да имамо неке нелогичности ко цијену злата посматра на дневном нивоу. Ипак дугорочно емитовањем новца злато као монетарни агрегат мора да „расте“ ако се његова цијена посматра у било којој „папирној“ валути. Намјерно наводимо ове појмове са знацима навода и извода из разлога као што смо виђели што уствари тог раста и нема већ злато чува вриједност и паритете док се папирни и електронски новац свакодневно емитује.

Злато представља сигурност, јер се не може вјештачки створити или емитовати издавањем кредита, а који ће бити лични потрфолио штедње у племенитим металима одредићемо сами. Ако неко мисли да купи злато данас и да га прода за 3 мјесеца боље да оде на Форекс и покуша то исто, физичко злато је мала ствар релативно велике вриједности која се увијек може са собом носити а продаје се само уколико се то мора.