СВЕТОСАВЉЕ У ДУКЉИ, ЦРНОЈ ГОРИ И МОНТЕНЕГРУ

    Свети Сава међу Црногорцима!

    2587

    Као што је енглески историчар Џон Џулијус Норич написао за Византинце да им је Исус Христ био као члан породице, тако је и Црногорцима, вјековима, Свети Сава био стваран као и чланови њихових фамилија!

    Пише: Донко Ракочевић

    Из легенде „Свети Сава у Дукљи“ (можете је наћи у књизи „Свети Сава у народном предању“ др Владимира Ћоровића,) видимо какво је безбожништво владало у тој проклетој земљи. После осам вјекова, цар Дукљан као да се повампирио, а безбожници поново коло воде. Тако су светитеља и просветитеља који је на Превлаци запалио лучу која је вјековима обасјавала све црногорске куће и школе, избацили из школских уџбеника.

    СВЕТИ САВА НА ПРЕВЛАЦИ

    Један од најважнијих датума у историји древне Зете, на чијим темељима је касније настала Црна Гора, јесте оснивање Зетске епископије, на Михољској Превлаци, у Манастиру Св. Архангела, јер је управо на тој епископији заснована самосталност Зете. Та епископија коју је основао Свети Сава 1219. године, иако се налазила на територији под великим утицајем Рима, очувала је Предање и слободарски дух народа, те ширила културу, вриједности које ће бити коријен будуће владавине Балшића, Црнојевића и Петровића.

    Из те светосавске традиције Зетске епископије, настао је и Октоих, као и све оно што је вриједно у црногорској историји до доласка комуниста, па и устанак који је плануо 13. јула 1941., само дан пошто су Италијани, заједно са присталицама Секуле Дрљевића, на Цетињу прогласили независну Црну Гору, узвикујући  “Е вива веро Монтенегро”.

    Зато се не треба чудити што је, кроз толике вјекове, у Црној Гори његован култ Светог Саве. На десетине топонима и још више легенди, свједоче о присуству Светог Саве у Црној Гори. Ниједан иконостас у старој Црној Гори, оној у вријеме краља Николе, не постоји, а да на њему нијесу Св. Сава и Св. Симеон. У Катунској нахији постоје двије цркве посвећене Св. Сави, у Ћеклићима и на Његушима. Чак је и слава појединих братстава у старој Црној Гори – Савиндан. Краљ Никола је сваке године, 26. јануара увече, на Цетињу организовао светосавски бал.

    Прве црногорске школе, средином 19. вијека, за свог заштитника узеле су Светог Саву. Од 1856. године, званично је Свети Сава био школска слава у Црној Гори, а о прославама те славе, сваке године, крајем јануара, детаљно је писао “Црногорац”, касније “Глас Црногорца”. Тако је 1872. године објавио чланак о прослави Св. Саве на Цетињу: “Јуче прослависмо, по обичају, као и сваке године, достојно празник нашег народног просветитеља Св. Саве.” У истом броју објављен је опширан извјештај и са прославе у Котору.  

    У броју од 26. јануара 1902., на страни првој, стоји: “Подгорица, 14. јануара 1902. Светосавска прослава. Сваке године обавља се ова прослава како по свој Црној Гори, тако и у Подгорици на најсвечанији начин. На дан Св. Саве, после св. литургије, из цркве, кроз варош, ишла је свечана литија.” Даље се у тексту описује украшеност сале подгоричке Основне школе: “У прочељу бјеше намјештена икона Св. Саве, око које са обадвије стране се виђаху четири слова С, састављена од зеленог ловоровог листа, које свакоме у очи падаху и радо их читаху и објашњаваху: Само слога Србина спасава… Школа је била дупке пуна народа оба пола…”

    Као што је Џон Џулијус Норич написао за Византинце да им је Исус Христ био као члан породице, тако је и Црногорцима, вјековима, Свети Сава био стваран као и чланови њихових фамилија!

    СВЕТИ САВА У МОНТЕНЕГРУ

    Светосавске прославе његоване су у Црној Гори све до 1946., када је нова, безбожничка власт, укинула Светог Саву као школску славу. Митрополит Амфилохије сјећа се тог црногорског оцеубиства: “Они који су били у школи 1946. године, сјећају се те посљедње светосавске школске прославе са радошћу, али и са тугом. Са радошћу због незаборавног дјетињег доживљаја, а с тугом, јер је укидање Светог Саве у школи значило радикални заокрет у нашем цјелокупном образовању, заокрет са катастрофалним посљедицама.”

    Процес протјеривања Светог Саве трајао је наредне четири деценије, све до последњих дана комунизма, када су антисрпски и антихришћански барјак преузеле присталице Либералног савеза Црне Горе, новостворени црногорски сепаратисти, баштиници идеологије Дрљевића и Штедимлије, који су се, чак и када су формирали тзв. Црногорску цркву, изјашњавали као атеисти. Њихов антисветосавски програм, па и усклик “Е вива веро Монтенегро”, на самом крају прошлог вијека, преузела је, због очувања своје власти и стварања независне Црне Горе на безбожничким и дукљанским темељима, Демократска партија социјалиста, на челу Милом Ђукановићем.

    До данас, за 15 година, успјели су да потпуно редефинишу историјску Црну Гору, да потру готово све њене духовне и културне вриједности, а веома добро су знали да ће у том ђаволском науму успјети ако протјерају Светог Саву из државних медија, школа и јавног говора. Тако су светитеља и просветитеља који је на Превлаци запалио лучу која је вјековима обасјавала све црногорске куће и школе, избацили из школских уџбеника, заједно са другим знаменитим српским именима, попут Змаја, Шантића, Радичевића, Скерлића, Десанке Максимовић, па и самог Његоша. 

    Но, у Црној Гори данас постоје и бројни светосавци, на челу са свештенством Митрополије црногорско-приморске СПЦ, који се труде да од безбожника сачувају светосавски дух Црне Горе. Христова, светосавска црква у Црној Гори, данас је разапета, као мало која друга у свијету, што свједочи о њеном правом путу, тачније – колико су јаки темељи које је поставио Свети Сава. Његове ријечи које сам оставио за крај, објашњавају сву нашу муку:

    „Понизимо себе овдје, да се тамо узнесемо, плачимо овдје, да се тамо утјешимо, гладујмо и будимо жедни овдје, да се тамо наситимо, будимо скрушени овдје, да милостива Бога тамо нађемо. Ако и дође скрб на нас, сваку радост имајте, браћо моја, или када упадате у различите напасти, да знате да кушање ваше вјере гради трпљење, а трпљење нека има савршено дјело. Јер, блажен је човјек који претрпи напаст, јер ће, пошто је искушан, примити вијенац живота, који је Бог спремио онима који га љубе. Јер изрече: Који претрпи до краја, биће спасен!“