Као што је енглески историчар Џон Џулијус Норич написао за Византинце да им је Исус Христ био као члан породице, тако је и Црногорцима, вјековима, Свети Сава био стваран као и чланови њихових фамилија! (кад кажем – Црногорцима, мислим на људе који су живјели на просторима данашње Црне Горе)
Готово да нема мјеста у Црној Гори, од Херцег Новог до Гусиња и Дурмитора, које нема неки топоним и своју причу о Сави Немањићу. Ту је и на десетине цркава које носе Савино име. Интересантно, највише их је у Боки, гдје готово свако мјесто има цркву подигнути Св. Сави у част.
Ниједан иконостас у старој Црној Гори не постоји, а да на њему нијесу Св. Сава и Св. Симеон. У Катунској нахији (одакле потичу Ђукановићи!) постоје двије цркве посвећене Св. Сави.
Да не говоримо о Паштровићима, Грбљу и Боки, гје је култ Светог Саве био толико јак да су уочи Савиндана брали бадњаке као уочи Божића, а прије тога постили седам дана.
Када је 1871, на молбу Бокеља, а трудом њиховог посланика у бечком царевинском вијећу Ст. М. Љубише, основана епархија за Боку Которску, Спич и Дубровник, Свети Сава је проглашен за покровитеља ове епархије.
У Котору је 1839 године основано „Српско пјевачко друштво“ које је за своју славу узело Светог Саву. Од тада, па све до 1941, у Котору се највеличанственије славио Савиндан. А богами и на Цетињу, посебно у време краља Николе, гдје се организовао и светосавски бал.
Полуострво Михољска превлака и данас подсјећа да је у њему било сједиште Зетске епископије коју је основа Свети Сава 1219. године. Ту је и Манастир Савина у Херцег Новом настао у средњем вијеку, у коме се чува прекрасан крст Светог Саве. Као и величанствена Црква Светог Саве у Тивту, чија је изградња почела 1937, а завршена 1967 године.
Од средине 19 вијека, светосавска мисао у Црној Гори постала је свенародна свечаност свих узраста, као и школска слава, али и слава бројних братстава, од Катунске нахије до Дробњака.
Уочи Савиндана 1912, краљ Никола је написао „Пјесму Светом Сави“. Ево једне строфе: „Српска црква би плакала / Да се Растко не појави / Српској књизи и просвјети / Кам темељац он постави.“
Краљ Никола је полазио са становишта да је држава Црна Гора своје постојање и трајање утемељила на средњовјековној немањићкој државотворној традицији. Управо ће при крају пјесме посвећене Светом Сави надахнуто записати: „А да нам је она љепша / Слобода је ресит’ мора/ Слобода је колијевка / Немањина Црна Гора.“
Дефинитивно, Свети Сава је камен је темељац na коме je саздана историјска Црна Гора.
