Лингвистика

Да ли је погрдан израз „Србијанци“?

5401

Портал „Седмица“ често добија реаговања читалаца из Србије, који нам приговарају на изразу „Србијанци“, па смо покушали да истражимо о чему се ради, с обзиром да је језички исправно грађане (држављане) Србије назвати тим именом

Израз Србијанци, Србијанац или Србијанка је вишезначан. У Хрватској, Босни и Херцеговини и Црној Гори се њиме означавају људи који живе у Србији, без обзира на етничку и религијску припадност.

Но, овај израз је предмет многобројних лингвистичких и политичких полемика. Често се оспорава као стран српском језику, а у централној Србији на коју се најчешће и односи, многи га сматрају увредљивим.

Спор Србин – Србијанац потиче још из владавине краља Милана Обреновића, тачније из 1882. године. Када је Кнежевина Србија постала краљевина, а краљ Милан Обреновић крунисан за краља, он је из Беча добио захтјев у коме Аустроугарска истиче да краљ „не може бити српски, већ србијански“, односно да свој краљевски придјев заснује на територијалној а не етничкој одредници, будући да Краљевина Србија нема јурисдикцију над Србима ван Србије.

Хабзбуршка монархија је себе сматрала домовином Срба пречана, па је израз „српски“ доживљавала као одраз претензија Србије на све Србе. Ово се задржало и до данашњих дана, па ћете многе Војвођане чути како Србе јужно од Саве и Дунава називају Србијанцима.

Вук Караџић је први у свој Рјечник увео термин „србијански“. У њему стоји да је Србијанац „човјек из Србије“, а „србијански“ – „који је из Србије“. Након Вуковог, овај термин се нашао и у свим осталим речницима под сличном дефиницијом.

Израз „Србијанац“ избјегавају несрпски  Црногорци којима погодује да се говори о Србима и Црногорцима, а не о Србијанцима и Црногорцима, јер по томе испада да Црногорци нису Срби. Тако ћете на ТВЦГ или на Телевизији „Вијести“ увијек чути „српска репрезентација“ или „српска влада“, а никад не кажу „србијанска репрезентација“ или „србијанска влада“.

Још је Његош користио термине „Срби, Србљи, Сербли“ у 19. вијеку када нико, рецимо, није порицао да су Црногорци Срби, па је створен израз „Србијанац“, да би се разликовао по географском пореклу, објаснио је филолог Иван Клајн.

Клајн је указао и на студију професора Егона Фекетеа која до детаља представља како је дошло до ривалитета Србијанац-Србин.

– Уместо придева српски може се употребити и придјев србијански. Први има шире значење и националну конотацију, док се у другом случају ради о територијалном одређењу, па се придјев србијански везује за Србију.

Клајн каже да нигде у Европи осим у Србији и Босни не постоји национална ознака која би била пандан терминима „Босанац“ и „Србијанац“, попут „Францужанина“ или „Италијањанина“. До тога није дошло у Хрватској (Хрваћанин) и Албанији (Албањанин) из политичких разлога, јер се тамо више инсистирало на етничкој монолитности. Срби су, према његовим ријечима, много више били измијешани с другима националностима.

У сваком случају, као што сви Срби нису Србијанци, тако ни сви Србијанци (грађани Србије) нису Срби.