НИЈЕ СВАКА СПРДЊА ЗА ШАЛУ

После прања новца, на ред је дошло прање историје!

3538

Пише: Илија Лакушић

Није спорно да је историја изградила Црну Гору и њену државност. Камо среће да су то биле економија и војна моћ пред којима би се помјерале границе. Друга је ствар што је Свети Петар био врховни командат и што га Бог угледао и хранио му мишицу у свакој борби.

Само онога који је знао гдје му се борио отац, гдје ђед, гдје прађед, сматрао се некад знавеним и образованим. Наравно, поштовала су се сва знања, али историја је била узорно мјерило, а искуство узето из ње, сматрало се „учитељицом живота“. Па, шта учити у школи, нарочито у општим фазама спознаје, ако не главно!? Уз шта ментално проходати ако не уз часове историје и географије?!

Ми који се са правом позивамо на идентитет, укидањем школских предмета историје и географије, укидамо своју меморију, а то јесу синоними науке о самосвјесности, одговори на питања о томе ко смо и одакле смо. Непријатно је то рећи пред окупатором.

Избацивањем, рецимо, географије добићемо посљедицу да свршени интелектуалац једноставно не зна шта га питају, не зна шта је завичај и једноставно не зна одакле је, јер се географска мјеста уче само из географије. Ако би такво биће питали – одакле је, гдје је рођено ОНО би без размишљања одговорило: – Ја сам, богами, рођено на Акушерском одјељењу. На свијет ме довео познати гениколог. Мислио сам да ми је он отац, али мајка каже – није!

Дакле, не постоји само прање новца, већ и прање историје, географије, нарочито етике и естетике. Сад се ради на прању математике јер она пружа отпор тврдећи да су два и два четири што је, кажу, мало. Међутим, зависи – како се узме и ко узме и од кога.

Но, бива јасно: није свака спрдња за шалу! Морамо се мало уозбиљити, макар то планерима наших живота дало на значају. Централно питање овдје би морало да добије централни одговор: Па чему (и коме) служе такве реформе? Чему служи испирање мозга?

Овај текст позив оне који знају да мисле. Лако је закључити да пројектант наше будућности замишља „tabulu razu“, празну њиву на којој може засијати сјеме које хоће. Не смију то само бити ентемске врсте са подручја које се осваја.

Претпоставимо да изведемо десет или више младих генерација које у школи нијесу имале историју и географију или било који премет општег знања који морју да се нађе у темељу образоване личности., мора нам бити јасно да смо оставили празан простор који је погодан да засије новим засадом: бананом, кокосовим орахом, урмама и ујдурмама…. Да ли је ово подручје погодно за те културе – кога је то брига. Времена за кајање имамо у изобиљу. А склоност према кајању увијек смо показивали.

Но, сврха „реформе“ ипак буде постигнута. Више нећемо бити што смо били, а то је реформатору довољно. Црногорски ученик ће рећи да је његова земља Македонија, а у фусноти ће се позвати на изјаву Била Клинтона, који је, гостујући по црногорском приморју, изјавио да је одушевљен македонским морем.