на лицу мјеста

Седам разлога да не љетујете у Плаву!

13841

Иако располаже изузетним природним љепотама, плавска општина ништа не чини на развоју туризма; напротив – недостатак хотелских капацитета, дивља градња на најатрактивнијим мјестима, прљавштина, загађен Лим… одвратиће залутале туристе од помисли да се овдје икад више врате!

Пише: Милош Андрић

Плавско-гусињска котлина је, својим природним љепотама, душу дала за развој туризма, али од тога нема ништа, и сваке године ситуација је све гора. Педесетих година Плав је имао више туриста него Будва, а данас у једном просјечном будванском хотелу има више туриста него у свим плавским капацитетима. А ко једном дође у Плав туристички, тешко да ће опет доћи. Ево зашто…

ПРЉАВА ВАРОШ: Плавске улице вјероватно никада нијесу опране од како су асфалтиране. Прашина се диже на све стране, смеће по улицама, нема контејнера. У најљепшем дијелу града, код два затворена хотела, одакле пуца прелијеп поглед на Плавско језеро, тоне и тоне смећа. Главном улицом, која вијуга 500-600 метара, нема ниједног паркинга, нити можете гдје стати а да не блокирате саобраћај, сем да се паркирате на тротоару. Нема никакве саобраћајне културе, пјешаци иду средином улице.

ПРЉАВ ЛИМ: Некада се велики број људи купао на плажи испод Лимског моста, пар стотина метара од изворишта. Данас нема готово никог, јер је већ ту Лим загађен и затрпан смећем. Мало ниже, у ову некад чисту ријеку улива се и плавска канализација, тако да је низводно купање ризично по здравље. Управо данас на фејсбук страници „Подгорички времеплов“ појавиле су се фотографије гдје се виде угинуле животиње на Лиму.

ДИВЉА ГРАДЊА: Изглед Плавског језера и Лима нарушен је последњих година дивљом градњом. Куће се граде на самим обалама, без икавог плана и реда, чак и у пограничном појасу на излетишту Гребаје у Проклетијама. Снимили смо куће на Лимском мосту, који је раније био прелијеп, јер је са њега пуцао поглед на зелене обале и плаже, а сада на набијене куће без икаквог реда и стила.

ДИВЉА ТРГОВИНА: Пијаца је у потпуном хаосу и прашини, као и пар пиљара на самој улици. Фискалне рачуне у њима наравно не издају, као и у бројним продавницама, сем у већим маркетима гдје поштују правила. Највећи куриозитет је да у Плаву не можете купити свињско месо, иако има више месара и два велика маркета „Франца“. Распитивали смо се зашто је то тако и од продаваца добили објашњење да муслимани не једу свињетину. Али, у Плаву живи и 3000 православних који морају да иду у Андријевицу и Беране да би купили свињетину. А вјероватно и неко од малобројних туриста воли да једе свињско месо. Тако да у Плаву изгледа више важе шеријатски него грађански закони државе Црне Горе.

ЗАРАСЛО ЈЕЗЕРО: Највећи туристички потенцијал овог краја – Плавско језеро, зарасло је у траву и не може нигдје да му се приђе, сем на вјештачкој плажи „Сплавови“. Рибљи ресторан на обали је одавно порушен, а ливада изнад њега која је некад служила за камповање – зарасла у коров. Чули смо недавно на Телевизији Црне Горе од локалног туристичког радника да је расписан тендер за чишћење Језера од шевара, али ту причу слушамо ево 30 година. Језеро се драматично смањује, не само  због траве, него због велике количине муља коју наноси ријека Ључа.

НЕДОСТАТАК ХОТЕЛА: Средином прошлог вијека Плав је имао лијеп хотел са неколико десетина соба и десетак камп-кућица у околном парку, а онда је прије три деценије добио и нови хотел – један од најљепших у Црној Гори, са базенима, саунама, тениским теренима. Деведесетих година, у те хотеле су смјештене избјеглице из Босне и са Косова, и све је уништено, од темеља до крова. После тога је приватизовано хотелско-угоститељско предузеће „Плавско језеро“, нови власник је само обновио стари хотел, који ни до данас није отворен, па се ни тиме ништа није добило. Затворен је и ресторан на Алипашиним изворима, пошто нови власник није смио ни да приђе овом објекту од локалних Албанаца који тврде да је то њихова земља. Најзначајнији хотелско-туристички објекат последњих година била је Дамјанова кула, али она је, на жалост, изгорела у недавном пожару.

У СЛАВУ ЗЛИКОВЦА: Најпознатија туристичка атракција у плавско-гусињској регији – Алипашини извори носи име по највећем непријатељу Црне Горе у цијелој њеној историји. Али-паша није желио да испоштује одлуке Берлинског конгреса (1878) по којима су Плав и Гусиње припале Црној Гори, већ је у наредне 34 године оружјем бранио ову територију од покушаја црногорске војске да је ослободе, а истовремено повремено упадао у православна села у Горњем Полимљу и убијао без милости.

Сви топоними који су носили име Светог Саве промијењени су у последњих пар деценија. А чак ни велики сабор 2. августа у Гусињу не организују, као раније, у част светог Илије, већ у славу Алије, како зову Али-пашу.

Туристички посленици Плава у наступима на телевизији и другим медијима готово никада не помену цркву Свете Тројице у Брезојевицама из 13. вијека, али не забораве да испромовишу Реџепагића-кулу у којој су Турци мучили локално становништво, а што је описао и Милован Ђилас у свом изванредном роману „Изгубљене битке“.

ЗАКЉУЧАК: Засад је, а можда и заувијек, изгубљена битка да се од Плава направи туристички рај, што је по природним љепотама могао да буде.