скидање прашине

ОТРОВ КРОЗ ИСТОРИЈУ: Од Борџија до Наполеона!

1384

Људи су од памтивјека користили различите отрове из биљака да би убијали животиње, а временом и за одузимање живота себи или другима

Припремио: Милош Андрић

Отров је био саставни дио породице Борџија: користио се сваким поводом и нарочито без повода. Укази о репресији су се сродили с тим на­чином убиства, у тој мјери да тровање није кажњавано осим ако није било усмјерено против неке групе или заједнице. Отров је, да тако кажемо, био допуштен, готово је стекао званичну потврду.

Људски живот нема вриједности. Његово укидање се сматра средством да се постигне овај или онај циљ, а не ужасним зло­чином. „Овдје у Напуљу,“ пише Понтанус, „ништа није јефтиније од људског живота.“ Убија се ножем или отровом.

Ова два одломка из дјела Рим Борџија, Гијом Аполинера на најбољи начин приказују значај који је имао отров као средство за одузимање живота у Риму за вријеме Борџија.

Римом је кружила изрека: „Ако ти је живот мио, никада не иди на ручак код Борџија.” Циљало се управо на отров који су они стављали у храну онима које су жељели да уклоне.

У разним екранизацијама бурног живота Лукреције Борџије, незаобилазан је прстен из кога је својим непријатељима сипала отров у чашу са вином. Чињеница је да је њен други муж био отрован, али историја његову смрт приписује њеном брату Чезару. Отров је био без укуса и мириса, убијао је брзо и скоро безболно.

Легенда тврди да је египатска краљица Клеопатра извршила самоубиство тако што је допустила да је уједе змија, највјероватније египатска кобра, симбол тамошње краљевске династије.

Римски император, Нерон је један од најчувенијих античких тровача. На власт је дошао тако што је отровао претходног императора Клаудија, а у својој служби је имао тровачицу по имену Локуста, уз чију помоћ се ослободио и мајке, полубрата, и многих других ривала. Он је већину својих отрова правио од жбуновите биљке ловорвишње. Неронов начин успостављања моћи истиче чињеницу да су у неким историјским тренуцима отрови били оруђе моћи и промјене.

Француски император, Наполеон је протјеран 1914. на острво Елба и вјерује се да су га његови британски тамничари тамо тровали. Одатле је премјештен на острво Света Јелена, гдје је умро од рака желуца. У узорцима његове косе касније је пронађена висока концентрација арсеника, отрова који се налази у природи, а у његово вријеме га је било и у предметима за људску употребу, рецимо у тапетама, тако да вјероватно није умро само од њега.

Владар Персије, краљ Митридат био је опсједнут страхом од атентата, па је редовно узимао мале дозе отрова како би развио имунитет. Легенда каже да је након што га је римски император Попмпеј побиједио, покушао да изврши самоубиство отровом, али због имунитета који је развио отров није дјеловао, тако да је телохранитељ морао да га прободе мачем.

У Институту за археолошка истраживања вјерују да могу да докажу да су наши преци прије 30.000 година користили разне отрове у лову на животиње. Умакањем врха стријеле у отров ловац је могао да осигура да ће животиња добити дозу токсичних хемикалија – алкалоида или карденолида – која ће је или моментално убити или довољно успорити.

Према процјени токсичности, ово је пет најсмртоноснијих отрова који постоје на свијету, а за које знамо:

Рицин – У случају овог отрова, довољно је у организам унијети количину величине зрна соли – и смрт је неизбјежна. У тијело улази удисањем те одмах напада производњу протеина, потпуно је прекидајући. За разлику од других отрова с ове листе, рицин је спор и потребна су му око три дана да би убио човјека, остављајући времена за евентуално лијечење. Он је кориштен за убиство бугарског дисидента Георгија Маркова у Лондону 1978.

VX – Једини синтетички спој у топ 5 отрова је VX, нервни агенс, а с употребом тог плина пријетило се још током Хладног рата, но на сву срећу до тога није дошло. Само једна кап која дође у контакт са тијелом значи сигурну смрт јер за ово тровање лијека нема. Жртва се парализује те јој плућа отказују доводећи до смрти. Резултати обдукције показали су да је Ким Јонг Нам, полубрат сјевернокорејског вође Кима Јонг Уна умро 15 до 20 минута након напада смртоносним нервним агенсом.

BTX је врло моћан неуротоксичан отров присутан у различитим врстама отровних жаба и код неких птица. Успјешно је синтетизован 1998. из цис-декалина. Прикупљали су га још Сјеверноамерички Индијанци и умакали врхове стријела у отров, а смртоносна доза му износи 2 микрограма по килограму.

Маитотоксин – Постоји велик број моћних морских отрова, попут саxитоксина, а они су чести кривац тровања желуца услед конзумације шкољки и сличне морске хране.

Ботулинум токсин је отров који је средином 19. вијека био препознат као узрок тешке и смртоносне болести ботулизма. Од седам имунолошки различитих типова, за људску врсту су отровни А, Б и Е.