КРСТАШКИ ПОХОД НА ЦАРИГРАД МАЈА 1204. ГОДИНЕ

ДАНИ АНТИХРИСТА: Највећа пљачка православних светиња!

11967
Тријумфалне кочије на Базилици Сан Марко у Венецији, опљачкане у Цариграду 1204. године

После освајања Цариграда крајем маја 1204. године, латинска војска је данима пљачкала непроцјењиво благо, ризнице, реликвије, античке скулптуре. Ти западни биједници су однијели главу св. Јована Златоустог; свеукупно су разграбили – преко 70 чудотворних светитељских моштију

Пише: Донко Ракочевић

„Ставили сте крст на рамена. На том крсту и на светом јеванђељу заклели сте се да ћете проћи кроз крсташке земље без насиља, не скрећући ни лијево ни десно. Увјеравали сте нас да вам је једини непријатељ Сарацен, и да ће само његова крв бити проливена. Али, ви не само да не носите крст, већ га обесвећујете и газите под ногама“ (Никита Хонијат, „Алексије Дука“)

Ударили су на онај дио бедема Цариграда окренут Златном рогу. Борбе су трајале данима. Кад су бедеми коначно пробијени, услиједило је крвопролиће. „Спаљено је више кућа него што би могло да се нађе у три велика града Краљевине Француске“ (Никита Хонат).

Никад, све од варварских напада неколико вјекова раније, Европа није била свједок такве бруталности и вандализма; никад у историји толико љепоте, толико врхунских умјетничких дјела није тако безумно уништено за кратко вријеме. Међу свједоцима, беспомоћним и згроженим, био је и Никита Хонијат:

„Ломили су свете иконе и бацали свете реликвије на мјеста која ме је срамота да помињем, разбацујући свуда тијело и свету крв Спаситељеву. Ови гласници Антихриста узели су путире и нафорњаке, повадили с њих драгуље, па их коритили као пехаре за пиће. А што се тиче обесвећења цркве св. Софије, о томе без ужаса не може да се говори. Уништили су високи олтар, умјетничко дјело коме се дивио цијели свијет, и подијелили га на дјелове међу собом. И увели су коње и мазге и цркву како би лакше могли да изнесу свете посуде и сребро и злато којима је био украшен престо, и проповедаоницу и врата, и намјештај…“

Био је то најмрачнији тренутак у историји Цариграда. Мрачнији чак и од онога који је услиједио два и по вијека касније када је град пао у руке османског султана. Западни јеретици су извршили велики покољ православног становништва, оскрнавили црквене светиње, у њима вршили нужду, силовали жене. Ти западни биједници су покрали и однијели главу св. Јована Златоустог, св. Антонија Великог, св. Николу Мирликијског, свеукупно су разграбили – преко 70 чудотворних светитељских моштију.

Али, нијесу сва блага уништена. Док су се Франци и Фламанци предали махнитом уништавању, Венецијанци су знали да препознају љепоту. И они су пљачкали и отимали, али нијесу уништавали. Све на шта су руку могли да ставе, слали су у Венецију, почев од скулптуре четири велика коња који су доминирали Хиподромом (рад грчког вајара Лисипа из 4. вијека прије нове ере), до чудотвроне иконе Богородице Никопејске.

Када је паљевина и отимачина окончана, дивљаци са Запада су сјели да изаберу новог цара Византије. Гроф Бадуин Фландријски је 16. маја крунисан у Светој Софији.

Венеција је присвојила све најбоље. Према уговору с крсташима, припадало јој је три осмине града и Царства, као и право на слободну трговину кроз све области царевине. У самом Цариграду, дужд је захтијевао цијелу четврт око Свете Софије и патријаршије, све до обале Златног рога; за Венецију је узео све оно што је могло да учврсти њену власт над Медитераном, укључујући непрекидни ланац колонија и лука од лагуна па све до Црног мора.