ДАН СЈЕЋАЊА НА АПРИЛСКИ ШТРАЈК 1936. ГОДИНЕ

Генетски модификовани студенти!

1907

Генетски модификован организам је организам коме су приликом узгоја, методом генетског инжењеринга, унијети гени неког другог организма. Остаје велика научна мистерија који је то ген ,,убризган“ у црногорске студенте

Пише: Милош Андрић

Сваке године, 4. априла, слави се Дан студената. Организују се журке, пијанчења, концерти. Међутим, већина студената не зна шта се, заправо, десило тог дана. Не знају да се тај дан обиљежава као знак сјећања на једног београдског студента који је дао живот за права и слободу свих студената.

Године 1936., 3. априла, студенти Београдског универзитета, започели су демонстрације захтијевајући да се испуне њихови захтјеви изложени у 16 тачака. Вијест о великом априлском штрајку проширила се и на другим универзитетима па су и студенти у Загребу, Скопљу, Љубљани и Суботици захтијевали промјене. Штрајкови су окончани успјешно 28. априла али је свој живот за то дао студент права, Жарко Мариновић.

Не знам за вас али се ја не сјећам да су црногорски студенти (ако изузмемо оне у Београду) некад организовали неки штрајк, евентуално се побунили због неправде која влада у систему образовања и шире.

Стари су говорили да су студенти у свим друштвима били покретачи револуција, а у овом нашем друштву студенти су генетски модификовани организми, а остаје велика мистерија који им је то ген убачен у организам. Неки нездрави и конформистички, сигурно.

Сваки иоле свјестан човјек би требало да се забрине за интелектуално здравље Црне Горе кад студенти размишљају као ендемска врста. У такво стање смо се могли увјерити прошле године, кад су гостовали у Скупштини на трећој сједници  Студентског парламента.

Сједници су присуствовали министри, национални координатор за НАТО и амбасадори Словачке и Мађарске очекујући да буду изрешетани питањима од стране ,,интелектуалне елите“. Али, авај, студенти, као да им је врана попила мозак, поставише нека бесмислена и нимало провокативна питања. Њихови ставови су јасно говорили да ово друштво не може очекивати од њих никакве борбе за бољу будућност.

Судећи по питањима студенти су највише заинтересовани за улазак Црне Горе у НАТО. Ваљда очекују да ће НАТО да им купи намјештај у собама препуњених студентских домова; да изврши агресију над оним станарима домова који никако да се иселе, а завршили су давно студије; да им реновира спортску халу која прокишњава, да им побољша квалитет наставе, да им смањи теоријска, а повећа практична знања, да им отпусти професоре плагијаторе, да им купи књиге за Универзитетску библиотеку, да их запосли након завршених студија, да не би морали са дипломама факултета да раде као конобари, таксисти и касири.

Студенти, немате разлога да славите Дан студената све док се ваш положај у улога у друштву не промијене. НАТО и Европска унија вам неће донијети бољу будућност ако је сами не створите. Нека вам догађаји од 4. априла 1936. године буду опомена да сте ви вјесници и покретачи свих промјена и симболи отпора свим негативним појавама овог друштва.