СКИДАЊЕ ПРАШИНЕ

Пораз Омер-паше у Острогу!

2680

Једно од највећих чудеса које је учинио Свети Василије Острошки било је чудо 1852. године, кад је силни Омер-паша јуришао на Црну Гору, да је похара и потчини под турску власт. Том приликом је био навалио свом својом силом на манастир Острог, са намјером да манастир сруши и Свеца изгори, као што су Турци изгорјели Светога Саву на Врачару.

И мислио је да ће тим код Црногораца поништити ону чврсту вјеру, коју су имали у Бога и Светог Василија. Али, воља Свевишњега то није допустила. Четрдесет и шест јунака црногорских са војводом Мирком Петровићем затворила су се у манастир и бранила га.

Иако су Турци двоја манастирских врата срушили, трећа врата никако нијесу могли. Омер-паша, љут због тога, нареди да манастир бију из топова. Али, добри и праведни Бог и ту је био у помоћи. Једна кумпара (усијана граната), која је пала у манастир, тек што се није била распрсла, кад је један Црногорац прихвати голим рукама и у истом трену баци међу Турке који су опколили манастир.

Та је кумпара потукла много Турака и, што је главно, утукла је најзад ону силу у пашином срцу, те је он признао да је велик Бог хришћански, силан и моћан и да су велика чудеса Светог Василија. И пошао је тада главом без обзира.

Архимандрит Никодим Раичевић гласно је појао за вријеме борбе ,,Ангел вопијаше“, док Црногорци нијесу успјели да пронесу Свети Ћивот у Манастир Цетињски.

(из књиге „Св. Василије Острошки“, издавач Светигора)