ТАКО ЈЕ ГОВОРИО НОВАК КИЛИБАРДА (1)

КИЛИБАРДА: У Црној Гори се врши насиље над језиком!

3504

О насиљу које црногорски режим, уз помоћ својих сателитских медија, врши над језиком, могло би се говорити нашироко, али нема ефектнијег коментара од овог професора др Новака Килибарде из 90-тих година, само се поставља питање – да ли ће његови студенти из тог времена, морати поново да полажу

„У језику не постоје категорије шта је правилно и неправилно, него правопис регулише шта је правилно за употребу а шта није. Правопис је закон за писану језичку употребу, разумије се на неки начин и за усмену. Али, треба нагласити да се сваки ваљан правопис ослања на природу језика. Правопис је као љекар који прописује љекове према датој природи организма.

У сепаратистичким круговима у Црној Гори врши се насиље над језиком. Иде се у томе толико далеко да се не поштује чињеница да се глас „јат“ претворио у „е“ и „и“ (млеко, млијеко и млико), а гдје је постојао глас „е“ (небо, реп) тамо је и остао глас који је био. Дакле, није правилно рећи „нијебо“, него је остало „небо“. А што је тако можемо оптуживати језичку природу.

Данас сепаратисти пишу „приједлог“, „пријестоница“, „пријесједник“, „ријеп“, „слиједеће“ и слично. Они знају да за то неће одговарати пред судијом за прекршаје, али треба да знају да одговарају пред слухом сваког човјека  који зна шта је језик. Свака боља граматика зна да се каже „бријег“, али да се у множини каже „брегови“.

Сваки бољи гимназијалац зна да је ријеч „свештеник“ настала од ријечи „светост“, а не од „свијет“ или „свјетлост“, те да је трагикомично писати „свјештеник“, већ је једини исправно  „свештеник“.

Треба и ово нагласити: језик није као реверзибилно језеро. То значи да се језичка материја не може враћати са увора на извор. Још конкретније: мада ми цијенимо језик Љубише и Његоша и уживамо кад читамо њихове књиге, баш зато што је њихов језик такав, али тај језик је превазиђен за језичку употребу. Језик тече као ријека и ко не зна законе њене матице, стропоштаће се у први вир.“

(из интервјуа ревији ИСТОК, децембра 1994. године)