ТИТОГРАД ЗА ПОДГОРИЧАНЕ (7)

Трафикe на Тргу – прозор у свијет!

2163

У времену када није било интернета, кабловских и сателитских телевизија, трафике на Тргу Ивана Милутиновића, отприлике тамо гдје је сада фонтана, биле су својеврсни „прозор у свијет”, јер смо највише преко дневне и периодичне штампе долазили до информација о збивањима у земљи и свијету, али и о нашим спортским, музичким, филмским и осталим идолима, и о много чему другом.

Онако накићене разним насловним странама, те двије трафике које можете видјети и на овој разгледници из Титограда, више су ме подсјећале на далеки Дизниленд, али сам им прилазио са неком радошћу и поштовањем као што данас прилазим Храму Христовог Васкрсења или цркви Св. Ђорђа.

А новине су тада биле врхунске, пуно квалитетније него данас, како за дјецу, тако за одрасле. Имале су и укус и мирис.

Друга дјеца су обично куповала Политикин Забавник, а мени, и мојој браћи, више се свиђала штампа за одрасле, поготову спортска и музичка, а богами и еротска, мада се мој старији брат вазда правдао да загребачке часописе Старт и Еротику не купује због голишавих слика, већ због врхунских интервјуа, репортажа и есеја.

С највећим нестрпљењем чекали смо сриједу када је излазио спортски недељник Темпо, као и сваку другу недељу када се на киосцима појављивала ревија за младе Здраво и магазин Дуга.

’Здраво’ је била ревија са изузетно занимљивим садржајем – музика, филм, спорт… Аутори текстова су били веома надарени млади новинари од којих су готово сви касније постали славни: Миломир Марић, Марко Лопушина, Пеца Поповић, Душан Весић, Мирјана Бобић…

Главни уредник је био чувени Никола Караклајић, музички уредник Радио Београда и шаховски велемајстор, човјек чудовишне ерудиције који је течно говорио седам свјетских језика. Он је покренуо и Џубокс, један од првих рок часописа у Европи.

Свака од тих новина је оставила значајан печат у мом животу, а да не гријешим душу, морам споменути и СН Ревију, Вечерње Новости, Илустровану Политику, ИТД, Рок магазин, Интервју, Звездину ревију…

П.С. Умало да заборавим Постер; излазио је мјесечно, на луксузном папиру, са фотографијама актуелних спортских, филмских и музичких звијезда, у готово природној величини. Захваљујући том издању, свакодневно сам се „дружио” са ванземаљцем ИТ-ијем, Ингмаром Стенмарком, Бојаном Крижајем, Чарлијем Чаплином… Иако су са зидова моје собе, били нијеми посматрачи мог одрастања, васпитавали су ме ништа мање него родитељи, исто као и горепоменуте новине.