СЛОБОДНИ СТИЛ

Ослободи се!

2548

ПИШЕ: Бранко Ракочевић

ПЛИВАЊЕ СЛОБОДНИМ СТИЛОМ: Учила ме моја мајка Добра (са великим, а и малим почетним словом) давног лета на лијепом Плав(ск)ом језеру да пливам. Ал’ не иде, па не иде …

-Опусти се, ради непрестано рукама и ногама!

-Радим, али пропадам, тонем.

-Ради, не престај, и не ослањај се ногом о дно!

-Морам, плашим се дубине.

-Не плаши се, ту је мајка, а види само, толики магарац, а још не зна да плива. Срамота!

-Добро, мајко …

-Ослободи се, одвоји ногу!

Скупих храбрости, и одвојих ногу, и већ следећег момента сам био слободан, баш као магаре у води, овај, пардон, као риба у води.

„Боже, који невероватан осјећај слободе“, ‘зањаках’ славодобитно…

ЛЕТЕЋИ МАГАРЦИ: Нешто касније, на изворишту Лима, којег Брезојевичани, не знам из којих разлога, назваше Ушће (као да се језеро у ријеку улива), такмичили се, ми клинци, ко ће више, ко ће даље скочити, а стари (добри професор и боем) Вујадин мјерио, мјерио, па на крају и измјерио да је највише и најдаље скочио наш другар Зоран, којег смо због ниског раста, звали Прцко.

-Па, како да Прцко Ракин скочи више од овог мог магарета – побуни се моја мајка, иначе, пословично ‘објективна’ жена, поготово када су њена дјеца у питању.

-Тако, госпођо, једноставно, може. Знате, како, и Давид је побиједио Голијата – брани своју одлуку професор, али мајка и даље упорна да поништи ‘званичне резултате’:

-Али, професоре, то је само легенда.

-Па, добро, госпођо, нека и ово буде легенда, легенда о Прцку и магарету, пардон, Голијату.

И би легенда, и (п)оста легенда …

Ето, довољно је само мало храбрости и одважности, па да човјек исплива на површину, и да се одржи на њој, да скочи, полети… да заокружи… Једноставно, треба само „одвојити ногу“…

П.С.СССТ, неко је (с)поменуо слободне изборе, и смјену Мило(чео)вог режима?