ДУХОВНЕ ЛЕКЦИЈЕ

„Оченаш“ као компјутерски програм!

2158

Учитељи попут Буде, Христоса, Кришне, па и оних из редова америчких домородаца, учинили су све да пренесу тајну која ће нам помоћи да не будемо жртве живота. Они су у правом смислу те ријечи били мајстори програмирања свијести, као и архитекте вјекова.

Учитељи из прошлости бирали су праве ријечи које су изражавале права осјећања, како би створили одговарајуће ефекте. Данас њихове програме увјерења – називамо „молитве“ и можемо о њима да размишљамо као упутствима за свијест. Ријечи (шифре) које изговарамо, осмишљене су да створе увјерења утемељена у срцу која се односе на лијечења и чуда. Одличан примјер за то је ОЧЕНАШ.

Ако ову моћну молитву анализирамо као шифру, примјећујемо да се ријечи савршено уклапају у оквир компјутерских програма. У ономе што је можда најстарији и најшире документован опис таквог једног програма, Христос нам је оставио шаблон у коме се објашњава како можемо да се обратимо квантној суштини универзума и како да то урадимо на начин на који он препознаје.

Изнио је ријечи програма смишљеног да преноси жеље нашег срца – универзуму.

Љепота молитве Господње је у њеној традицији и једноставности. Кроз шематски план који се није много измијенио преко двије хиљаде година, дата нам је структура за космичку шифру за отварање поља бескрајних могућности.

Исто као што нас шифра компјутерског програма повезује са невидљивим механизмима који машини омогућавају да ради то што ради, ријечи ове молитве смишљене су да изразе услове под којима ћемо се повезати са силама стварања. У ријечима молитве налазимо велику тајну за програмирање универзума и она је сакривена свима наочиглед!

Иако вам је молитва „Оченаш“ сигурно позната, проучимо је очима космичког програмера. Када то урадимо схватићемо да се уклапа у три познате категорије команди за почетак, рад и завршетак.

ПОЧНИ КОМАНДА: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја, и на земљи, и на небу. Ова група изјава јасно означава старт или почетак свјесне шифре. Не тражи од нас да било шта урадимо или да будемо било шта – то су изјаве обожавања, признавања моћи силе којој се спремамо да приступимо. Када их читамо из перспективе молитве као шифре, осмишљене су да нас надахну да у себи осјетимо отвореност и величину. То навирање осјећања отвара пут могућностима да из наших срца пређу у квантно поље. Почетна команда очигледно нас оставља са веома другачијим осјећањем од ријечи у наредном дијелу шуфре.

РАДИ КОМАНДА: Хлеб наш насушни дај нам данас, и опрости нам дугове наше, као што ми опраштамо дужницима нашим; и не уведи нас у искушење, но избави нас од злога. Ове изјаве су команде за рад. Умјесто да нас надахну осјећањем што ћемо ускоро ступити у везу са универзумом лично, оне обезбјеђују да молитва одради оно што треба. У овој фази, рад је осјећање које долази по ослобађању од терета наведених у молитви. Када вјерујемо да имамо све што је потребно нашој породици и нама, преплави нас олакшање. Када осјетимо да нема напетости између нас и оних према којима смо обавезни, онда осјећамо да смо на правом путу и испуњава нас љековито осјећање мира и захвалности. То је посао за који је програм направљен.

ЗАВРШНА КОМАНДА: Јер је твоје царство, и сила, и слава, у све вјекове вјекова, амин! Са изјавама из команде за завршетак, поново долази до очигледног помака у тону и смислу. Оне програму више не говоре шта да ради; умјесто тога осмишљене су да обезбиједе осјећање завршетка. Кад их изговоримо, осјећамо тај завршетак као ослобођење тијела. Молитва није остала да виси као предлог са отвореним крајем, већ има крај. Чист, јасан и цјеловит.

Када изјавимо да је универзум у рукама више моћи и осјетимо да смо усаглашени са том моћи која наше ријечи треба да спроведе у дјело, осјећамо да смо оснажени. По коришћењу овог шаблона, знамо да је наша молитва услишена.

(Грег Брејден: „Божански матрикс“)