Под изговором да култ Часног крста нема везе са Немањом, него да је настао у 19. вијеку, избачен је из серије „Немањићи“. Ништа погрешније и неисторичније од тога. Култ Часног крста увели су управо Немања и Стефан Првовенчани.
„Код Срба, часни крст појављује се у доба Стевана Немање“, пише Миодраг Поповић у својој капиталној историјско-антрополошкој студији Видовдан и часни крст (1977).
Немањин син Стефан Првовјенчани у дјелу „Живот и дела светога Симеона“ опширно говори о часном крсту који му је отац послао из Хиландара…
Пише Првовенчани: „Часни крст је био чувар и утврђење, победитељ и помоћник у биткама против невидљивих и видљивих непријатеља. Он је земљи тврдо упориште и стена и кнезовима твојим оштро копље, штит вере и смела победа.“
Питање Крста часног на црној листи је од 1944. године или можда још одраније, од установљења комунистичке доктрине, која је у овом слогану видела опасно језгро српске виталности и саборности.
Сада усред Србије та идеологија опет диже главу и уводи нови вид антисрпске цензуре која, ако јој се то дозволи, пријети да нас врати у мрак тоталитарног терора.
