"Фокусираност: непримијетни покретач изузетности", Данијела Големана

Највећа препрека до успјеха

2208

Аутор свјетског бестселера „Емоционална интелигенција“, враћа се с револуционарним освртом на најређи ресурс данашњице и тајну успјешности – пажњу. У својој новој књизи он открива шта разликује стручњаке од аматера и звијезде од просјечних извођача. Големан тврди да је најважније да научимо како да изоштримо фокус ако желимо да се такмичимо у било чему, а поготову ако желимо да будемо успјешни у спорту, умјетности, пословању…

Припремила: Ана Илић

Лоло Џоунс је била на челу трке на сто метара с препонама и трчала ка златној медаљи на Олимпијским играма у Пекингу 2008. године. Била је у вођству и прескакала препоне у савршеном ритму – све док нешто није кренуло наопако. Имала је осјећај да јој препоне долазе сувише брзо. Размишљала је: „Гледај да не квариш технику… Гледај да избациш ноге.“ С тим на уму, претјела је, сувише се кориговала и закачила девету, претпоследњу препреку. Лоло Џоунс је завршила трку на седмом мјесту, не на првом, и срушила се на стази у сузама.

Ако бисте питали стручњаке на неуронауку, они би утврдили да је погријешила чим је почела да размишња о детаљима своје технике трчања, умјесто да остави да посао обаве моторичке структуре које су те покрете увјежбале до савршенства. Студије о мозгу утврдиле су да је пут ка неусојеху гарантован кад врхунски спортиста почне да размишља о својој техници за вријеме наступа.

Кад су професионални фудбалери морали да воде лопту око низа препрека и са истовремено размишљају којом ногом је гурају, правили су више грешака. Исто се догодило кад су играчи бејзбола покушали да примијете да им је палица ишла горе или доље током замаха на бачену лопту.

Моторички кортекс, у којем су код искусног спортисте ти покрети дубоко урезани услед више хиљада тренинга, функционише најбоље кад му се остави да ради сам. Кад се префортални кортекс активира и почнемо да размишљамо како нам иде, како да радимо то што радимо – или још горе, шта не треба да радимо – мозак препушта дио контроле системима који знају како да мислимо и бринемо, али не знају како да изведемо сам потез.

Било да је ријеч о трци на сто метара, фудбалу или бејзболу, то је универзални рецепт за грешке. Зато психолог Рик Аберман, који припрема екипу „Минесота твинс“ за врхунске игре, каже: „Кад тренер анализира игру из претходних мечева и концентрише се само на ствари које не би требало радити следећи пут, тиме сигурно оптерећује играче.“

Није то случај само у спорту. Вођење љубави пада на памет као још једна активност гдје вишак аналитичности и самокритике умије да смета. Опуштање и вођење љубави иде најбоље кад једноставно пустимо да се десе – кад не покушавамо на силу. Парасимпатички нервни систем, који ступа у акцију током тих активности, обично дјелује независно од надређеног у нашем мозгу, који размишља о њима.