Cuculus cronus (сива кукавица) је птица пјевачица за Балшу Брковића. Шта он све може да подметне митрополиту Амфилохију, Српској православној цркви, Србији и српском народу, то не може ни Мило Ђукановић…
Пише. Донко Ракочевић
Познати њемачки зоолог Алфред Едмунд Брем у својој књизи „Живот животиња“, приказујући сиву кукавицу (Cuculus cronus), говори, поред осталог, и о њеном посебном начину размножавања. Та птица, наиме, своја јаја полаже у туђа гнијезда да се тамо излегу, тако да младе кукавице касније отхране други родитељи. Кукавица, дакле, стварно подмеће своја јаја другима, најчешће зовама, шевама, шојкама, свракама, славујима, косовима и другим птицама пјевачицама.
На основу спознаје понашања кукавица у природи, настао је у језику израз „подметнути кукавичје јаје“, са значењем – вјешто подметнути другоме свој проблем, преступ или гријех. Али, између стварног подметања кукавичјих јаја у природи и понашања људи која се означавају тим изразом, постоји једна битна разлика: птице то чине по нагону за одржање, а људи свјесно – да би прикрили своје праве намјере и остварили их насамаривши другога.
Монтенегрини кукавичја јаја обично подмећу Србији, Мило Ђукановић је то најчешће чинио Војиславу Коштуници, а књижевник Балша Брковић, већ традиционално – митрополиту Амфилохију. Сва та „јаја“ су се, у протеклих пар деценија, изглегла у невиђену мржњу према свему српском, па чак и према Српској православној цркви у којој је, према поменутим кукавицама, једино ваљао патријарх Павле, а сви остали су злотвори, непријатељи Црне Горе, факсификатори, педофили и ко зна шта све још. Ријечи хвале за „Паја Доброг“ (како га зове Балша Брковић), треба да нас увјере у њихову објективност и поштење. То што у Митрополију црногорско-приморску, по свим досад рађеним анкетама, грађани имају више повјерења него у било коју другу институцију у Црној Гори, њима не значи ништа. Извртање стварности њихова је специјалност.
У својој јучерашњој колумни у „Вијестима“, под насловом „Преваранти“, Балша Брковић је надмашио самог себе и све кукавице међу људима и птицама. Својом језичком еквилибристиком на којој би му позавидјели и грчки софисти, успио је да своју тему – преписивање хрватских курикуларних докумената од стране „стручњака“ из црногорског Завода за школство, доведе у везу са „фалсификатором“ Амфилохијем и његовим „измишљотинама“ о угрожености Цркве, ћирилице, српског језика и Његоша. С обзиром да у тексту не помиње ниједно друго име, незнавенији читалац (а имају „Вијести“ таквих доста) ће помислити да је митрополит најодговорнији за актуелну аферу.
По Балши Брковићу, нити су Срби дискриминисани у Црној Гори, нити је ћирилица запостављена, нити је Његош стављен у „Прокрустову постељу“. Од свега што је кукакивички подметнуо, једним малим дијелом је тачна његова констатиција да дјеца уче ћирилицу у основним школама, али далеко је то миљама од Уставом загарантоване равноправности, јер се огромна већина уџбеника за основне и средње школе штампа на латиници, да не говоримо о потпуном протјеривању ћириличног писма из државних медија (ТВЦГ, Побједа), службених аката свих државних институција, са саобраћајних знакова и свега другог. Уосталом, зашто би заштитник људских права и слобода, Шућко Баковић, ових дана упутио препоруку Скупштини Црне Горе, Влади Црне Горе и Врховном суду Црне Горе, да нормативно уреде и конкретизују уставну гаранцију равноправности ћириличног и латиничног писма.
О укидању српског језика, протјеривању Његоша, фалсификовању историје и другим култоролошким злочинима овдашњег режима, усмјерeним превасходно против српског идентитета Црне Горе, нећу говорити, већ ћу читаоце, као и Балшу Брковића, упутити на проф. Веселина Матовића, врхунског познаваоца ове проблематике, са којим смо недавно имали интервју (линк на крају текста).
Још једно Балшино кукавичје јаје је да су сви грађани у Црној Гори подједнако угрожени, и да се Срби у том смислу не издвајају, па ћу га упутити да погледа националну структуру запослених у државним службама, полицији, војсци… Видјеће да тамо нема ни три посто Срба, иако их по попису у Црној Гори има више од 28 одсто. Вјеровали или не, ниједан од пар стотина директора школа није Србин, а нема их ни међу помоћницима!
И као шлаг на Балшиној торти од кукавичјих јаја, реченица (преписаћу је у оригиналу, латиницом, да не гадим ћирилицу): „Ko god poznaje prilike u Crnoj Gori, zna da je, baš zahvaljujući ovoj i ovakvoj vlasti, srpska crkva u Crnoj Gori najpovlaštenija institucija. I oni su kao Milo: ne plaćaju porez, i mogu da rade što god hoće!“
Како Балша може да подметне кукавичје јаје, то не може ни Мило Ђукановић. Српска црква у Црној Гори, као и све друге цркве, одвојена је од државе, већину прихода остварује од добротворних прилога који се не опорезују ни у држави, и ничим није више привелегована у односу иа институције других вјерских заједница.
Ово Балшино подметање је школски примјер „кукавичјег јајета“. Јер, његове „Вијести“ су једна од најповлаштенијих институција у Црној Гори. Више пута, па и недавно, држава им је опраштала огромне пореске дугове, чак им је омогућавала „репрограм репрограма“ што је могуће само у Миловој приватној држави, а све зато што је ријеч о par exelance антисрпској медијској кући која је дала велики допринос дискриминацији српског народа и успостављању диктатуре једног човјека.
Зато ћу на крају, из пуних уста рећи, cuculus cronus (сива кукавица) је птица пјевачица за Балшу Брковића.
Иначе, у било ком разреду основне школе, добио би чисту јединицу за текст „Преваранти“, јер је потпуно промашио тему и направио папазјанију, не рачунајући све лажи које је подметнуо, јер то би му сваки црногорски наставник опростио, с обзиром да су усмјерене против српског народа.
ПРОФ. ВЕСЕЛИН МАТОВИЋ: Црногорски уџбеници пуни фалсификата и фашисоидних порука!
