НА ЛИЦУ МЈЕСТА

Јиндриховице у Чешкој – највеће српско војничко гробље!

4435

Пише: Роки Рогошић

Спомен-костурница Јиндриховице и Српско војничко гробље, мјеста су страдања српских заробљеника за вријеме Првог светског рата, за вријеме Аустроугарске. Налази се у данашњој Чешкој Републици близу границе са Њемачком, у малом мјесту Јиндриховице удаљеном око 25 километара од чувене бање Карлове Вари. Српско војничко гробље у Јиндриховицама је по неким тумачењима највеће српско војничко гробље.

Роки Рогошић полаже цвијеће на Спомен-костурници у ЈИндриховицама

У Јиндриховицама се за вријеме Првог свјетског рата, у периоду од 1915. до 1918. године, налазио највећи концентрациони логор на територији Аустроугарске, кроз који је прошло око 40.000 заробљеника. Робијали су Италијани, Руси, Литванци, Румуни, а највише је било заробљених Срба (око 15.000), како војника, тако и цивилног народа, који је аустроугарска војска депортовала из Србије и жељезницом доводила у логор. Од тих 15.000 Срба, скоро 8000 је оставило кости на овом мјесту. Најстарија српска жртва имала је 92 године, а најмлађа 8. Судбина је хтјела да те двије жртве буду прађед и праунук.

Заробљеника је било из свих крајева Србије, а највише из Шумадије и ваљевског краја. Логораши су били принуђени да раде у тешким условима. Градили су резервоар за воду у логору, радили у каменолому, правили путеве и мостове, градили хемијску фабрику у Соколовцу, граду удаљеном око тридесет километара, у који су одлазили и враћали се пјешице сваког дана.

Логор је био посебан, јер нико од логораша није био убијен, али су услови у логору били тешки. На хладноћи харала је зараза. Дневно је умирало око четрдесет људи. Сваког дана у 15 часова тужна поворка са умрлима ишла је до оближње заједничке гробнице, у коју су полагана тела свих узраста, од дјеце до стараца.

По завршетку рата, Томаш Герик Масарик, тадашњи предсједник Чехословачке, који је био велики пријатељ краља Александра, југословенској држави је поклонио земљу на којој су страдали логораши ради градње спомен-костурнице. У Маузолеју који је подигнут 1931. године смјештени су посмртни остаци 7100 српских заробљеника и 189 руских војника.

Земни остаци српских и руских ратника који су умрли у овом логору налазе се у капели у исто толико дрвених нумерисаних ковчежића. Њих је сакупио и смјестио у крипту костурнице свештеник и потом чувар овог светог места Миливој Црвчанин, који је, заједно са тадашњим чешким конзулом у Краљевини Југославији Владимиром Хребиком учествовао „трудом и средствима“ у подизању овог меморијалног здања, како пише на мермерној плочи која је постављена о десетогодишњици владавине краља Александра Карађорђевића.

На око пет километара од Маузолеја у једној шуми се налази и војничко гробље са око 1600 српских гробова, које је прије више од једне деценије сасвим случајно открио Дејан Ранђеловић, Србин из Тимочке крајине, који са породицом живи у Карловим Варима. Ранђеловић објашњава: “Берући печурке у тој шуми, наишао сам на камен, сав зарастао у траву, на коме је, на српском језику, јасно писало: Овде почива Глишовић из Чачка!”

До Другог светског рата, о спомен обиљежју је бринула влада краљевине Југославије. Године 1994. амбасада Југославије у Прагу, уз ангажовање Дејана Ранђеловића, покренула је иницијативу о реконструкцији. На жалост, до данашњих дана није се одмакло у обнови Маузолеја и српског гробља. У последње вријеме, делегација Амбасаде Републике Србије полаже сваке године венац, и служи се литургија на Видовдан.

Велика је несебичност и упорност господина Ранђеловића који је годинама финансирао и одржавао споменички комплекс у складу са својим могућностима. Ранђеловић је и предсједник Православне омладине у Чешкој, организације која је више пута чистила и одржавала спомен-костурницу Јандриховице. На иницијативу неколицине Срба основано је удружење „Видовдан“ које има за циљ обнављање и одржавање српских гробаља на територији Чешке.

За овај Видовдан, литургију је држао отац Срђан (Јаблановић) и отац Јан из Чешке православне цркве. Иначе, Јиндриховице су удаљене непуних 100 километара од мјеста гдје живим и ја их посјећујем релативно често, положим цвијеће, одам пошту невиним жртвама.

Поред великог броја Срба из Чешке, било је гостију из Србије који су организивано дошли из Београад и Новог Сада. Била је присутна и амбасадорка Србије и руски конзул при Карловарском региону, представници градских власти Карлових вари и многи други.

Отац Срђан је страдалиште у Јиндриховцима назвао сјеверним Газиместаном. Послије литургије смо се спустили у костурницу гдје је одржан парастос. Сама костурница је на мене оставила јако чудан утисак, толико недужних жртава вољом нечије зле жеље за освајањем и поробљавањем, нашло је свој вјечни починак на туђој земљи, далеко од својих вољених. Послије обреда, сви смо пошли на заједнички ручак у мјесту Локет, упознали се, запјевали неколико родољубих пјесама и растали се уз обећање да ћемо се и за следећи Видовдан дружити…