МЕДИТАЦИЈЕ ЉУБАВИ АНТОНИЈА ДЕ МЕЛА (10)

Испрограмирано понашање уништава спокој духа

1539

,,И који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме, подај му и хаљину; и ако те ко потјера једну миљу, иди са њим двије.“ Мт. 5,40-41

Ако размотрите начин на који сте „конструисани“ и на који „функционишете“, открићете да је у ваш мозак убачен комплетан програм, са читавом серијом захтјева који вам говоре како би требало да се одвијају ствари у свијету око вас, какви би требало да будете и, самим тим, шта би требало да желите. . .

Ко је одговоран за ту програмираност?

Свакако нисте ви – нисте ви утемељили те основне елементе као што су ваши прохтјеви, жеље, такозване потребе, ваше вриједности, укуси, ставови, навике. Ваши родитељи, друштво у коме сте поникли и у коме живите, ваш културални амбијент, религија, ваш изглед, одговорни су за оперативне шеме компјутера који је усађен у вама.

Све у свему, било да сте млади или стари, независно од правца у коме се крећете, тај компјутер хода заједно с вама, активан и дјелотворан у сваком свјесном тренутку вашег дана, и ултимативно захтијева од живота, других људи или вас, да задовољите његове потребе.

Када је његовим захтјевима удовољено, компјутер вам допушта да будете спокојни и срећни; у супротном – чак и ако нимало нисте криви због тога – компјутер буди у вама негативне емотивне реакције које вас пуне болом и патњом.

Ако се, на примјер, људи не понашају према очекивањима компјутера, он изазива осјећања фрустрације, бијеса и горчине. Или, када изгубите контролу над догађајима, када се будућност указује несигурном, ваш компјутер чини да осјетите напетост, стрепњу, забринутост.

Ви онда трошите много енергије да бисте некако превазишли та негативна осјећања. И углавном успијевате у томе, али само тако што још више продубљујете тежњу да реконструишете свијет око себе, све да би задовољили захтеве свог компјутера. Тако себи обезбјеђујете мрвице привремене среће.

Привремене, јер у сваком тренутку може искрснути нека нова незгода (воз касни, телефон се блокира, писмо не стиже на вријеме), било шта супротно програмираним предвиђањима вашег компјутера, који онда враћа ствар на почетак, са својим неудовољеним захтјевима.

И тако живите прилично мучном егзистенцијом, непрестано под притиском ствари и људи око вас, вјечито тежећи да прилагодите све те људе и ствари наредбама свог компјутера, да бисте с времена на вријеме могли да уживате у тренуцима спокојства које вам се пружа, тј. у кратким паузама када ваш компјутер мирује са својим програмима.

Постоји ли неки излаз?

Да, постоји. Сигурно је да не можете загосподарити својом условљеношћу за кратко вријеме. Можда вам то никад неће успјети. Али то није толико важно. Покушајте овако и замислите да сте се нашли у непријатној ситуацији или у друштву неке вама непријатне особе. Видјећете како ваш компјутер смјеста ступа у акцију, наводећи вас да избјегнете или промијените такву ситуацију. Међутим, ако ништа не учините у том правцу, он инсистира још јаче, и убрзо чини да осјетите раздраженост, зебњу, кривицу или ко зна које друго негативно осјећање.

Али, уколико наставите да размишљате на тему незгодне ситуације или непријатне особе, увидјећете да негативне емоције у вама не потичу од њих. Ситуације и људи, у суштини, иду својим путем, оне су то што јесу, добре или лоше. Ваш компјутер је тај који, на основу својих програма, изазива ваше негативне реакције у контакту с њима.

Немојте се зауставити у размишљању све док не дођете до следеће истине: једини разлог што и ви не реагујете тако спокојно или весело је у томе што ваш компјутер слијепо инсистира да реконструишете стварност, како би се прилагодила његовим програмима.

Посматрајте све те ствари са дистанце и видјећете какав ће се чудесан преображај десити у вама. Када коначно схватите ову истину и трајније спријечите свој унутрашњи компјутер да у вама буди негативне реакције, моћи ћете да предузмете сваку акцију за коју се осјећате способним – да избјегнете непријатну ситуацију или заобиђете особу која вас нервира.

Али све то можете предузети тек када загосподарите својом емоционалном пометњом, јер ће тада ваше понашање бити плод смирености и љубави, умјесто неуротичне жеље да ућуткате компјутер у себи или се прилагодите његовим програмима. И тако, најзад ћете се отарасити негативних осјећања којим вас је пунио.