истраживање медицинског факултета универзитета у чикагу

Генетска модификација продужава живот Амиша!

952

Ријетка генетска мутација откривена код заједнице Амиша у САД објашњава њихову дуговјечност и, пријема речима научника, отвара пут за третман дегенерације изазване старењем.

„То је прва људска генетска мутација за коју је доказано да има многобројне утицаје на биолошке промјене изазване старењем“, рекао је професор Даглас Вон, предсједник медицинског факултета Северозападног универзитета у Чикагу.

Истраживање чији резултати су јуче објављени у часопису “ Science Advances“ спроведено је на 177 Амиша старости 18 до 85 година у њиховој заједници у Берну, у савезној држави Индијана.

Показало се да 43 особе имају мутацију гена „серпин један“ који снажно смањује производњу протеина ПАИ-1, те су бољег здравља и живе најмање 10 година дуже од људи који немају ту мутацију. Очекивани животни вијек у САД је 78,8 година.

Међународни научни тим је установио да је „метаболички профил“ Амиша здравији и да су значајно мање подложни дијабетесу и кардиоваскуларним обољењима. Такође, откривено је да су „теломери“ њихових антитела најмање 10 одсто дужи.

„Теломери“ су дио ДНК који се налази на крају сваког хромозома ради заштите и који се смањују сваком ћелијском деобом, доприносећи старењу.

Амиши су затворена, веома строго дисциплинована хришћанска заједница поријеклом из Швајцарске. Групно су у 18. вијеку емигрирали у Америку гдје се рачуна да их има 250.000, махом у САД. Живе једноставно, изолују се од других, одијевају се крајње скромно, махом се баве производњом хране користећи древне методе, те се она сматра еколошком и здравом, и одбијају савремену технику и уређаје.