на лицу мјеста

Подигли манастир тамо гдје су комунисти потопили пет цркава!

5379
Новосаграђена црква св. Ђорђа у Брњаку

Пише: Зоран Влашковић

На крајњем сјеверозападу Косова и Метохије, тамо гдје је Јелена Анжујска, жена краља Уроша, и мајка краљева Драгутина и Милутина, имала своје дворе, у Брњаку код Зубиног потока, изнад вјештачког језера Газиводе, после седам и по вјекова, обнавља се монашки живот.

Епископ рашко-призренски Теодосије, почетком овог мјесеца, донио је одлуку да се 15 монахиња манастира Грачаница, на челу са игуманијом Стефанидом, пресели у Брњак, гдје је већ саграђена црква св. Ђорђа а завршава се изградња монашког конака.

-Велика жеља вјерника наше епархије јесте да се манастир изнад језера Газиводе, који је и грачанички метох, оживи у потпуности – истиче владика Теодосије. – Зато ће се један број монахиња из Грачанице овде преселити чим буду завршени конаци.

Изградња цркве св. Ђорђа, као и конака, има да захвали пре свега добротворима Раду и Недељку Добрићу из Зубиног потока.

ПРВА ЖЕНСКА ШКОЛА

Иначе, краљица Јелена Анжујска је подигла дворац у Брњацима у другој половини 13. вијека. Као Јеленин дворац, Брњаци се помињу 1667-1268. године. У свом дворцу Јелена је основала прву женску школу на Балкану, у коју је примала пре свега дјецу сиромашних родитеља.

Вјерује се да је кроз ту школу прошла и царица Милена, жена књаза Лазара. Историја свједочи да краљ Урош не би био то што јесте да није имао тако образовану, мудру и далековиду жену, која је подизала цркве и манастира и по просторима данашње Албаније, Црне Горе, Далмације и Херцеговине, али и отварала руднике, па и онај у Мојковцу.

Карактеристични косовски мотиви и везови на женском рубљу, који су у овом крају очувани до данас, добили су основне линије у првој женској школи на Балкану – у Брњаку. Грачаничке монахиње ће у новом храму у Брњаку ускоро наставити ову древну традицију из Средњег вијека.

ДВОРЦИ ОСТАЛИ ПОД ВОДОМ

Бивши дворци Јелне Анжујске у Брњацима, повремено се појаве изнад воде језера Газиводе, када је водостај низак. Језеро је астало 1977. године када је потопило дворе српске краљице, али и кулу звонару из 13. вијека, пет средњовјековних цркава, четири римска гробља…

Међународни тим подводних археолога и научника, после вишемесечне припреме и претраге, прије двије године, испод површине овог језера на северу КиМ пронашао је непроцењиво културно и историјско благо. Остаци двора краљице Јелене, кула звонара из 13. вијека, двије средњовековне цркве, девет римских некропола, дио су открића које свједочи о животу чувене српске династије, али и другим раздобљима историје овог тла.

– И тужан сам и бесан кад помислим да је таква лепота, такво сведочанство истинске славе Србије, пре свега свесно потпопљено, а затим и деценијама касније заборављено – прича др Душан Јововић. – Истраживање Газивода највеће је подводно истраживање у Србији, а прво велико на просторима Космета уоште, од када су шездесетих година прошлог века југословенске власти одлучиле да потопе 14 српских насеља, школе, цркве, архолошка налазишта…

Вода која је тада „прогутала“ трагове старе осам вјекова на простору Зубиног Потока, пуштена је за потребе електране „Обилић Б“ и водоснабдевање тог дијела Космета. Језеро је дуго 22 километра и дубоко 107 метара.

– Све је урађено врло брзо, без студиозног и озбиљног испитивања, пописа, упркос апелима тадашње стручне јавности, о чему сведоче натписи из медија – прича наш саговорник. – Успео сам уз помоћ пријатеља после дуже потраге да дођем до разбацане и штуре документације, да откријем да је српско становништво, после потапања, расељено, не у друге делове Косова и Метохије, већ у Крагујевац и Краљево. Све то указује да је, осим за потребе снабдевања водом и струјом, пројекат рађен и под притиском албанских интереса. А што је погубно, без темељног пописа изузетно вредних објеката.

ДАНИ ЈОРГОВАНА

Јелена Анжујска је живјела више од 80 година. Умрла је у Брњаку 8 фенруара 1314 године. Сахрањена је у свом манастиру Градац крај Ибра, недалкео од Рашке. Како је записао архиепископ Данило, тога дана у Брњацима сакупио се цео народ српске земље.

У знак сјећања на јелену Анжујску, већ двије деценије установљена је културна манифестација „Дани јоргована“ која се одржава у Краљеву, Зубином потоку и другим мјестима у овом крају Србије. Долина јоргована је иначе добила име по предању да је краљ Урош наредио да се засаде јорговани долином Ибра којом његова изабраница треба први пут да прође на путу ка његовом двору.