Објавио: Донко Ракочевић
За пола године, Демократски фронт је изгубио трећину гласача! Наиме, 30. августа прошле године је у Никшићу имао 18.084 гласача, а јуче 12.387.
У ствари, није то само ДФ, него и СНП и Уједињена, и још неколико мањих партија, али то је отприлике тај пад.
И то у граду гдје ДФ традиционално најбоље стоји, гдје има најачи одбор и најбоље активисте, а сада су имали још и огромну Вучићеву медијску, новчану и кадровску помоћ.
Порука коју је Мандић добио од народа је јасна – нећемо Вучићеву патронажу, нећемо јефтину дневно-политичку пропаганду Пинка, Прве и Хепија, нећемо туторе из Србије; хоћемо СРПСКУ ЦРНУ ГОРУ, ону историјску, утемељену на Митрополији СПЦ, на Његошу, Марку Миљанову и Стефану Митрову Љубиши, на ћирилици и на Косовском завјету.
Мандићева Нова Српска Демократија треба да се одвоји и од прокомунистичке Демократске Народне Партије и пронатовског Покрета за промјене; да се врати свом изворном програму; да не би прави Срби, светосавци, морали да дају глас безбојним, да не кажем безбожничким Демократама, који имају својих вриједности, али који се за српску ствар боре колико Бајден или Тачи.
Срби могу да опстану само под скутима Српске православне цркве, а не у оквиру некаквог „Српског света“, концепта Александра Вучића, који као стожерну вриједност узима државу Србију, чији се предсједник, уз то, одриче „небеског царства“ и Косова и Метохије! Србија нам јесте најближа у сваком смислу, али нам није матична држава.
