Свакога дана до краја живота Насер Орић, Рамуш Харадинај, Анте Готовина и десетине других неосуђених ратних злочинаца које су, ето, пуким случајем убијали искључиво Србе, треба да пале свијећу Владимиру Вукчевићу и његовим сарадницима из србијанског Тужилаштва за ратне злочине. За дуг живот и да их здравље служи. Зашто су још увијек на слободи, Вукчевићева је заслуга, или можда намјера
Пише: Раде Јеренић
Најновији случај који је поново узбуркао јавност у Србији и Босни и Херцеговини је ослобађајућа пресуда Насеру Орићу, команданту 28. дивизије Армије БиХ и ратном команданту Сребренице. Орић, који је за своје сународнике херој, а за Србе у Подрињу злочинац који је одговоран за смрт више од 3.500 цивила из тог краја, још једном је изашао као побједник из конфронтације са правосудним органима, овај пут са босанскохерцеговачким тужилаштвом.
Какве везе има Тужилаштво за ратне злочине у Србији са тужилаштвом у Босни и Херцеговини. Вјеровали или не, има? Предмет Орић је уступљен из србијанског Тужилаштва босанским колегама још док је био у фази истраге.
То је потврдио и тадашњи тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић.
– Он је ухапшен у Швајцарској по нашој потерници, јер у склопу истраге није дао исказ. Када је предмет, у складу са међудржавним споразумом, предат тужилаштву БиХ, они су завршили истрагу, подигли оптужницу и Суд БиХ је њихове доказе проценио као валидне – изјавио је Вукчевић.
„КЉУЧНИ“ СВЈЕДОЦИ
Значи, истрагу против Насера Орића водило је србијанско тужилаштво и уступило је босанским колегама 2015. године, након што је Орић изручен БиХ из Швајцарске гдје је ухапшен. У том моменту, истрага је већ била приведена крају и Тужилаштво Србије је баратало са неколико свједока који су етикетирани као “кључни” и пресудни да се Орић осуди.
Од српске јавности се изгледа крило да након хапшења Орића у Швајцарској, швајцарске власти нису баш биле увјерене у квалитет доказа који су им достављени из Београда. Наш извор каже да су Швајцарци довели у питање кредибилитет крунских свједока, на основу њиховог ранијег ангажмана у сличним процесима. Услед тога, да не изазивају превелики скандал међународних размјера и да не руше ауторитет било које стране заинтересоване за лик и дјело Насера Орића, пронашли су соломонско решење и изручују га Босни и Херцеговини.
Елем, суђење Насеру је отпочело у јануару 2016. године, а оптужница га је теретила за три убиства почињена над судијом Слободаном Илићем, Милутином Милошевићем и Митром Савићем. Сва тројица су, према наводима оптужнице, ликвидирани након заробљавања. Детаљи убиства судије Илића посебно су апострофирани у српској јавности, а језиви опис ликвидације са све детаљима вађења очију и клања ножем, које је према изјавама свједока починио Насер Орић, били су више него упечатљиви.
Кључни свједоци тужилаштва били су Ибран Мустафић, предратни функционер СДА у Сребреници и у ратно, а богами и поратно вријеме велики противник Насера Орића. Аутор књиге “Планирани хаос”, који за дешавања у Сребреници највише криви покојног Алију Изетбеговића и Била Клинтона, свједочио је да је за ликвидацију Слободана Илића сазнао од самог Насера Орића који му је о томе причао у једном стану у Сребреници 1993. године. Присутан је био и Мустафићев брат, нажалост сада покојни. Мустафић тврди да је тада повезао догађаје из Залазја и ликвидиране српске заробљенике са списком који је видео код свог рођака Мирсада Мустафића. Међутим, рођак је негирао да је уопште био у Сребреници у ратном периоду. Дакле, радило се о посредним сазнањима, која нужно не морају бити неистинита, али свакако нису била довољна за осуђујућу пресуду.
ВИДЕО-ЛИНК
Други, такође, кључни сведок, био је заштићени сведок под именом О-1, који је скоро до у слово поновио верзију догађаја коју је изнео Мустафић. Овај сведок је свој исказ дао из Београда путем видео-линка уз одговарајуће мјере заштите. Међутим, његов исказ и кредибилитет су били доведени у питање од самог почетка. Кредибилитет му је оспорен тако што је Орићева одбрана презентовала извод из казнене евиденције у којој се видјело да је поменути свједок осуђиван за више кривичних дела – од преваре, изнуде, претње, пљачке, преваре са осигурањем, наношење тешких телесних повреда, насилничко понашање… Из свега тога се наравно не може закључити да је човјек лагао о поменутим догађајима већ прије да се ради о лицу криминалне структуре личности па је чак и логично претпоставити да би се таква особа у рату могла бавити свакојаким свињаријама и злочинима и у њима учествовати. Проблем је, нажалост, био у неконзистентностима у самом сведочењу, које су углавном демантовали свједоци оптужбе. Просто да човек не повјерује, радило се о Србима.
Приликом напада на Залазје, сведок О-1 је тврдио да је видио Орића како коље судију Илића и затим пуца рафалом према цивилима који бјеже из села. Демантовали су га војници Војске Републике Српске који су се сакрили на таван и гледали шта се дешава. Један од њих, Миломир Лазаревић, чак је тврдио да не само да није видио како Насер Орић убија, него да уопште није видео да су заробљеници побијени на том мјесту. Свакако су били побијени и из исказа других свједока постојале су индиције да је то урадио Зулфо Турсуновић, замјеник Насера Орића, који је за ликвидацију Илића имао и лични мотив пошто је сматрао да га је баш Илић послао на четрнаестогодишњу робију прије рата. Турсуновић је иначе ову казну служио због убиства. Чак су постојали искази муслиманских војника који су се чули у овом процесу како се Турсуновић хвалио како је “дохакао” Илићу. Међутим, пошто се Зулфо Турсуновић 2011. године преселио на ахирет, некакав Шерлок Холмс из србијанског тужилаштва је сматрао да је можда политички коректније оптужити Насера за убиство него за командну одговорност уколико би се доказало да је судију Илића убио Турсуновић. На све или ништа, и наравно било је ништа.
За случај убиства Милутина Милошевића, за кога је свједок тврдио да је убица лично Орић, приликом напада на Лолиће, тако што је испалио рафал из аутоматске пушке, демантовао га је Зоран Станковић који је у свом обдукционом налазу констатовао да је Милошевић настрадао од једног хица, и то из пиштоља.
А код убиства Митра Савића, прадоксално је да је исказ свједока оповргла супруга убијеног. Свједок је рекао да је Савића убио орић пуцајући му из пиштоља у груди. Стојанка Савић је на суду изјавила да је њен муж страдао у борби у рову. Обдукционим налазом је утврђено да је Савић страдао од једног хица, а улазна рана је била у предјелу уста.
наставак текста на линку:
(Expres)
