ДУХОВНО БЛАГО

Ремек-дјела у цркви у Шекулару!

7662
Свети Сава, иконостас Ђурђевих ступова из 1928 (данас у селу Шекулар)

Поводом славе манастира Ђурђеви ступови, св. Георгија, објавићемо више текстова о овом значајном манастиру и Будимљанској епархији. За почетак, фото-прича о иконостасу који је за Ђурђеве ступове радио Петар Чолановић, 1927. године, а данас се налази у цркви св. Јована Крститеља у Шекулару

Шкрте податке о дрворезбару и иконописцу из Подгорице, Петру Чолановићу, сазнајемо углавном преко успутног помињања његовог имена у документима везаним за иконописачки рад браће Ђиновски, посебно Василија који се школовао у Русији. Из једног конзисторија никшићког сазнајемо да су му у раду помагали синови Васо и Марко.

За Василија Ђиновског, према његовим цртежима, Чолановић ради иконостасе у манастиру Ком, цркви Светог Николе у Дугом Долу. Док је своје најбоље дрворезбарско дјело остварио у цркви Преображења Господњег на Ловћену. Дјелимично под утицајем Василија Ђиновског, Петар Чолановић ради и читаве иконостасе. Цјелокупна иконостасна дјела на којима се и потписао, оставио је, поред иконостаса у Ђурђевим ступовима, и у цркви Успења Богородице манастира Дуге Морачке 1928. године, у цркви Светог покрова Богородице манастира Горњи Брчели, такође 1928 године, као и, како се претпоставља, у манастиру Бијелој код Шавника, цркви Светог Ђорђаа у Гусињу, цркви на Медуну, манастиру у Брезојевицама, а највјероватније и у манастиру Добриловина.

За Ђурђеве ступове, Чолановић је радио иконостас по наруџби игумана Јосифа Лекића, који га је, према натпису на самом иконостасу, даровао манастиру 1927. године. Овај се иконостас данас налази у цркви Светог Јована Крститеља у Шекулару.

Поред икона које објављујемо, на иконостасу се налазе: свети пророк Исаија, свети Илија, Тајна вечера, Успење, Свете тројице, свети јеванђелисти Јован и Матеј, свети јеванђелисти Марко и Лука, Распеће Христово.

Када је ријеч о стилу, Чолановића карактерише успјешно уклапање у неокласицистичке западњачке тенденције, али и тежња да преко уравнотежене мирноће и дијелом позлаћене позадине задржи визуелни утисак ослоњен на принципе византијске естетике. Колико год да је западњачки стил уплив, преко Карловачке митрополије и веза са Русијом, доспјевши у наше подручје, утицао на формирање естетских форми, ипак није могао избрисати темељни византисјки одбљесак, који у себи сажима суштаствену теолошку бит и смисао иконе и иконостаса.

Арханђел Михаило, иконостас Ђурђевих ступова из 1928 (данас у селу Шекулар)

 

Свети Георгије, иконостас Ђурђевих ступова из 1928 (данас у селу Шекулар)

Рођење Христово, иконостас Ђурђевих ступова из 1928 (данас у селу Шекулар)