ОЧИСТИТЕ СВОЈ ДУХ

Знате ли који је гријех „лошон хора“?

1711

У јудаизму (и раном хришћанству) постоји гријех познат као ’лошон хора’, који се односи на учествовање у оговарању. По њему, негативно говорити о некоме, без конструктивне сврхе, равно је проклињању те особе, а слушање оговарања подједнако је лоше као и само оговарање. У том случају, важно је говорити само чињенице, без стварања суда, јер да суди може само Бог

Пише: Донко Ракочевић

Наш живот је као ријека која тече: кад се трудимо да утичемо на његов ток, само се копрцамо све док нас струја не одвуче у воду пуну муља. Не знајући како да очистимо тај муљ, гутамо га и гушимо се, чезнући за чистом, бистром водом. Боримо се против струје, али никада не чистимо своју ријеку. Другим ријечима, и даље привлачимо људе и ситуације који одражавају нашу токсичност.

Кад поченете да уливате љепоту у своју ријеку, видјећете да вода из дана у дан постаје све бистрија. Тако, на примјер, људи који су вас нервирали све више се удаљавају од вас – кад сретнете некога ко би у вама некада изазвао узрујаност, сада нећете осјетити жељу да се упустите у сукоб с том особом. Изгубићете потребу да се истресате на друге и имате изливе љутње и бијеса.

Да бисте практиковали љепоту, морате да одустане од ружних прича у којима је неко жртва, а неко други – злочинац. Морате да престанете да посматрате свијет кроз запрљане наочаре и тврдите да нико и ништа не испуњава ваша очекивања. Морате да отпустите цинизам и безвољност, и пронађете наду и могућност у свим људима и свим ситуацијама.

То је посебно тешко учинити у култури која веома цијени мудре изразе цинизма и тврди да је ружноћа истина и да је истина ружна. Водитељи емисија на телевизији, политички аналитичари и подругљиви блогери уживају у својој способности откривања „истине“ о томе да се никоме не може вјеровати, да се нема у шта вјеровати и да су сви наши јунаци заправо будале или преваранти. Ускоро и сами почињемо тако да размишљамо и свугдје видимо неку завјеру.

Вјеровање у доброту и љепоту почиње да нам дјелује као наивно и дјетињаство, а не мудро и освјежавајуће налик дјечијем.

Практиковати љепоту значи видјети оно што је чисто и вриједно у свакој ситуацији и у сваком човјеку. То значи да чак и кад вам је неко нечим наудио и пун је отрова, ви га и даље не мрзите јер у њему опажате потенцијал да буде боља особа, али и онај дио који је некада био дијете пуно љубави.

Можда ћете морати да се клоните те особе све до трнеутка кад ће она постати способна да увиди љепоту у себи и почети да поступа лијепо. Ипак, упркос томе, тренутак када одлучите да видите љепоту је тренутак када стичете моћ да се уздигнете изнад ружноће и отпустите приче које прљају вашу ријеку.

И, на крају, најважније: никада не оговарајте. У јудаизму (и раном хришћанству) постоји гријех познат као ’лошон хора’, који се односи на учествоваљње у оговарању. По њему, негативно говорити о некоме, без конструктивне сврхе, равно је проклињању те особе, а слушање оговарања подједнако је лоше као и само оговарање. У том случају, важно је говорити само чињенице, без стварања суда, јер да суди може само Бог.

Кад уочите шири контекст и сјетите се да свако има свој пут духовног развоја, лакше је отпустити потребу стварања суда о свему и свакоме. Тада можете да практикујете истину и будете оно што сте, доследно својим вриједностима, као и да поступате честито и храбро.