поглед с Истока

Нема изабраних народа!

1118

„Не хвали се гранама; ако ли се пак хвалиш, не носиш ти коријена него коријен тебе“ (апостол Павле)

Пише: Донко Ракочевић

Често се од припадника јеврејског, па и руског народа, може чути да су они од Бога изабрани народ – да спасу свијет! Истина, то мисле и Американци, али они се макар не позивају на Свевишњег. Па, да видимо шта о томе каже Нови завјет.

Сви народи су позвани да буду чланови Христов цркве и свима њима је намијењено Свето писмо. Христос је наредио својим ученицима да иду у свијет и да свим народима проповиједају Јеванђеље (Матеј 28, 18; Марко, 16, 15; Лука 24,47).

Апостол Петар учи да је Богу мио сваки народ, јер се Њега боји и извршава Његову вољу (Дјела Апостолска 10, 35).

У Откровењу се каже да је Спаситељ својом жртвом искупио људе „од свакога кољена и језика и народа и племена“ (Откр. 5, 9).

Апостол Павле је  цијело човјечанство замишљао као огромно дрво, чији је коријен Христос, а поједини народи су само гране тог дрвета.

То значи да нема изабраног народа, јер „ако је квасац свет, то је и тијесто, и ако је коријен свет, то су и гране; ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицијепио си се од њих, и постао си заједничар у коријену и у масти од маслине.“ (Римљ., XI, 16).

„Не хвали се гранама; ако ли се пак хвалиш, не носиш ти коријена него коријен тебе“, закључује апостол Павле (Римљанима, XI, 19).