„Плантаже“ имају винограде на 2.100 хектара у Зетској равници која је веома загађена, како пестицидима, тако тешким металима, што су више пута утврдиле надлежне црногорске институције, а Скупштина Црне Горе 1993. године признала да је ријеч о еколошкој катастрофи!
Пише: Љубиша Морачанин
Руска служба за контролу квалитета забранила је увоз црногорских вина које производе подгоричке „Плантаже 13. јул“, пошто је наводно утврдила да се у тим винима налазе пестициди и пластификатори. Огласили су се и из подгоричке компаније, тврдећи да је руска служба изнијела грубе неистине, односно да су вишеструке анализе показале да су концентрације тих честица испод прописаног нивоа.
„Плантаже“ имају винограде на 2.100 хектара у Зетској равници која је веома загађена, како пестицидима, тако тешким металима, што су више пута утврдиле надлежне црногорске институције, а Скупштина Црне Горе 1993. године признала да је ријеч о еколошкој катастрофи! Посебно су затроване подземне воде на којима лежи цијела та област. Пољопривредни институт је ранијих година, у више наврата, констатовао да те воде нијесу ни за наводњавање. Постоји документ још из 1983. године, који је третиран као државна тајна, у коме се екипа од 20 стручњака потписала испод закључка да воде у Зети нијесу ни за пиће ни за наводњавање.
После масовних протеста мјештана Зете, Скупштина Црне Горе је формирала комисију на челу са тадашњим предсједником државе Момиром Булатовићем. Комисија је утврдила је да је дошло до опште деградације квалитета животне средине Зетске равнице. „Посебно је нарушен квалитет подземних вода које се користе за пиће и наводњавање. У њиховој деградацији су, поред Комбината алуминијума, учествовали и други производни субјекти са сливног подручја Скадарског језера“, каже се у закључцима државне комисије.
Почетком 90-тих година, Завод за здравствену заштиту Црне Горе радио је подробну анализу стања ваздуха, земљишта и вода у Зетској равници, и дошао до поражавајућих резултата који су дуго скривани, али су почетком 1993. године, преко покојног др Бранка Бољевића, тада предсједника Еколошког покрета Црне Горе, и новинара Вечерњих Новости, Донка Ракочевића, доспјели у јавност. Извјештај је носио број 08-1148, а 8. августа 1992. године је достављен Тужилаштву и Министарству здравља.
У узорцима вода из бунара широм Зетске равнице, пронађене су недозвољене количине тешких метала, пестицида, флуорида, фенола, живе соде и других микрозагађивача.
„Одступања од прописаних норми параметара квалитета пијаће воде у Зетској равници су катастрофална. Алкалне подземне воде, оптерећене натријумом, калијумом, фенолиоридима, пираленом и полицикличним ароматичним угљоводоницима, шире се од Комбината алуминијумау правцу Аеродрома Голубовци, на доста широком простору са обје стране Цијевне, а такође у правцу села Српска, Љајковићи, Махала, према Мојановићима и Голубовцима“ – каже се у извјештају Завода за здравствену заштиту.
Највећу пажњу тада је изазвала чињеница да је, не само у води, него и у риби из Скадарског језера, пронађен пирален који се користи као трафо-уље, а сматра се једном од најопаснијих материја по људско здравље.
Државна комисија је предложила низ мјера и затражила одговорност надлежних институција, па чак и судова, зато што нијесу обезбиједиле провођење поступака из своје надлежности у заштити животне средине. Практично ништа од тога није спроведено у дјело, сем што је у кругу Комбината алуминијума направљен специјални базен за складиштење пиралена. Као највећи проблем остао је водопропусни базен црвеног муља (површине 17 хектара) крцат тешким металима и другим отровима, а од винограда „Плантажа“ дијели га само магистрала и Аеродром Голубовци.
Поставља се питање: може ли у тако загађеном еко-систему бити чисто грожђе, односно вино? И смије ли то иједна институција у Црној Гори признати? Крајем прошлог вијека, када су рађена сва та детаљна испитивања, објављени су и и поразни резултати (не)исправности пољопривредних производа из Зете (парадајса, лубеница купуса, јаја…), али, интересенатно, нико се није сјетио, или макар нема у извјештајима, да испита какво је еколошко стање грожђа. Руси су сада, можда, били политички мотивисани, али еколошка држава не смије да дозволи да јој у најплоднијој равници, крај највећег винограда на Балкану, обитава највећи загађивач – Комбинат алуминијума, па ни да авиони узлијећу и испуштају силне издувне гасове на грожђе и друге пољопривредне производе.
