Главни град је подијелио 15 станова за лица у стању социјалне потребе, док је конкурс за нових 15 у току. План рјешавања стамбених потреба запослених у Главном граду предвидио је подјелу 24 стана по органима локалне управе, посебним и стручним службама и јавним установама
Пише: Маријана Симоновић
На основу одлуке Комисије за рјешавање стамбених потреба лица која бира и именује Скупштина Главног града, Градоначелник и друга лица чији је рад од посебног интереса за Главни град, за рјешавање стамбеног питања куповином под повољнијим условима изабрани су замјеник градоначелника Часлав Вешовић за стан од 72 м2, замјеник градоначелника Борис Мугоша 71 м2, директор Дирекције за имовину Младен Илић 73 м2, савјетник Градоначелника Марко Ћулафић 70 м2, командир Службе заштите Андрија Чађеновић 79 м2, директорица привредног друштва „Чистоћа“ д.о.о Даца Поповић 70 м2, директорица Туристичке организације Подгорице Татјана Поповић 71 м2, помоћник директора привредног друштва „Депонија“ д.о.о. Јован Рабреновић 27 м2. Истом одлуком, секретарки Секретаријата за културу и спорт Нели Савковић Вукчевић опредијељена су средства за побољшање услова становања од 50 хиљада еура.
Награђивање ових ткз. заслужних грађана изазива револт код сваког иоле нормалног становника, не само Главног града, већ читаве Црне Горе. Можда не би било спорно да су награде симболичне, у виду плакета и захвалница, а не станова вриједних преко стотину хиљада евра.
Оно што посебно изазива бијес је то што у истој тој Општини и њеним службама раде људи без измишљених звања и партијских књижица, са поштено зарађеним дипломама, који раде више, напорније и без поговора. Међу њима има самохраних родитеља, оних који раде додатне послове како би издржавали породице, школовали дјецу, платили кирију за стан, људи који се боре да са својим мјесечним примањима повежу почетак и крај мјесеца.
Они, према мишљењу Комисије која одлучује о томе ко је “заслужни грађанин” и коме треба додијелити стан, никад нијесу и неће бити на том списку јер, претпостављам, нијесу политички подобни. Ако се усуде да питају на који начин могу доћи до рјешавања стамбеног питања ,,по повољнијим условима“, наилазе на затворена врата.
Мене, а вјерујем и остале нормалне грађане ове земље чуда, не занима који су званични критеријуми за добијање статуса ,,заслужног грађанина”, занима ме ко диктира правила игре, иако можемо претпоставити, те ко се усуђује да поред толико људи са реалним проблемима, измишља социјалне случајеве чија мјесечна примања прелазе и 1000 евра?
