ЧИТАМО НОВИ ЗАВЈЕТ

Вриједимо колико вриједе наше ријечи!

964

Ми заправо вриједимо онолико колико вриједе наше ријечи, добри смо и зли колико су добре или зле наше ријечи. Наша ријеч је мјерило нас самих. Наше ће нас ријечи искупити или осудити пред Богом, каже се у Новом завјету

Пише: Донко Ракочевић

Онај ко вјерује у моћ ријечи, увијек веома пази шта говори. Ријечима које изговарамо, непрестано стварамо законе за себе. Коњска потковица нема никакву моћ, али човјекова изговорена ријеч има велику моћ. Тијело може да се обнови и преобрази уз помоћ изговорене ријечи и јасне визије, а болест може потпуно да се избрише из свијести. Мудраци из древних култура знали су да све болести имају ментални узрок, а полако то признаје и савремена наука.

У Јеванђељу по Матеју читам: “Ако је стабло добро и плод му је добар, ако је стабло труло и плод му је труо. Та по плоду се стабло познаје. Како можете говорити добро кад сте опаки. Та из обиља срца уста говоре. Добар човјек из ризнице добре вади добро, а зао из ризнице зле – вади зло. А кажем вам: за сваку безразложну ријеч који људи рекну даће рачун на Дан судњи. Заиста, твоје ће те ријечи оправдати и твоје ће те ријечи осудити” (Мт 12, 33-37).

У посланици Ефежанима, Павле пише: “Не жалостите духа светога Божјега… Нека се уклони од вас свака врста горчине, гњева, срџбе, вике и псовке, са сваком врстом љутње. Умјесто тога,будите једани према другома пријатни, пуни милосрђа. Опраштајте један другоме, као што је и Бог у Христу вама опростио” (Еф 4, 29-32).

Божја ријеч нам каже прије свега да су наше ријечи плод и показатељ нашега срца, нашег духа. По нашим ријечима стварно се види ко смо и какви смо. Наша ријеч нас издаје. Ријеч која је речена уснама има свој коријен и извор у нашему срцу. Стога је јасно да се по нашим ријечима и нашему говору показујемо ми сами. Ако су ријечи добре, племените, чисте, добронамјерне, љубазне, истините, поштене, корисне… онда смо и ми такви. Ако су наше ријечи зле, лажне, ружне, злонамјерне, увредљиве, некорисне, безвезне… онда смо вјероватно и ми такви.

По нашим ријечима и по нашему говору, ми се вреднујемо пред нама самима, пред другима и пред Богом. Наше нас ријечи оправдавају и осуђују, вели Христос.

Божја ријеч нам још каже да наше ријечи могу и требају бити на корист другоме, онима који их слушају. Требају бити пуне разумијевања, пуне милосрђа и праштања, по узору на Бога који према нама тако поступа. Својим ријечима и разговорима требамо бити једни другима подстицај на добро, на раст у светости, на изградњу. Добрим ријечима морамо једни друге бодрити, храбрити, савјетовати, помагати, оплемењивати. Потребно је рећи другоме ријеч утјехе, разумијевања, похвале.

Наши говори, разговори и наше ријечи требају нас изграђивати у људскости, у вјери, у предању Богу, у честитости, у звању, у досљедности, у вјерности, у поштењу, у љубави. Бог нам је дао дар ријечи и говора да га славимо и да другима будемо помоћ и подстицај да буду бољи људи и Христови следбеници.

Наша ријеч може бити за другога извором горчине, незадовољства, бунта, сумње у самога себе, у Бога. Својом ријечју можемо другога обесхрабрити, дотући, ражалостити, криво усмјерити, на зло навести. Велика је наша одговорност у томе погледу за наше ријечи.

Наше ће нас ријечи искупити или осудити пред Богом, каже се у Новом завјету. На то требамо непрестано мислити. Добре ријечи нас воде Богу, зле нас удаљују од Бога и од других. Потребна је стална, зрела и одговорна будност у погледу властитих ријечи. Зрела особа ако имало држи до себе и других, неће допустити да њезине ријеч буду било какве, а нипошто зле и ружне.

Стога је потребно заиста добро пазити што се говори, о чему се разговара, што се слуша, што се пјева, око чега се најчешће и најрађе врте наше ријечи и говори. Јер, то смо заправо ми сами. Не заборавите: својом ријечју другога можете убити! По својим ријечима можемо се показати неваспитанима, безобразнима, увредљивима. Кроз свој говор показујемо понекад не само своју неморалност, него и своју безобразност и некултуру.

Нека нас наше ријечи пред Богом оправдају и обрадују!