У 20. вијеку, оснивач науке о свијести Ернест Холмс рекао је: „Живот је огледало и сваком ко мисли оно ће одразити оно што је у мислима у њега уписао.“
Бројна древна учења такође сматрају да та повезаност постоји и по њима ти одрази односа представљају пут ка цјеловитости и сједињавању са божанским.
Тако, рецимо, у коптским гностичким и есенским текстовима који су откривени 1945. године, говори се о постојању читавог низа огледала која се сваком од нас у неком тренутку живота појављују и одражавају оно што је потребно да видимо.
По овим духовним учењима, сматра се да самим процесом исцељивања свог бола ми овладавамо обрасцима који дозвољавају постојање тог бола. Другим ријечима, да бисмо превладали страх који осјећамо, најприје морамо да овладамо обрасцима на основу којих он уопште може да постоји.
ПЕТ ДРЕВНИХ ОГЛЕДАЛА:
1.одражавање тренутка
2.одражавање онога што у том трентуку осуђујемо
3.одражавање онога што смо изгубили, дали или што нам је узето
4.одражавање наше мрачне ноћи душе
5.одражавање наших највећих чинова саосјећања.
Разрешавање сваког од ових огледала у одговарајућем слиједу, представља кодирану једначину која нам омогућава да постигнемо исцељење на најдубљем нивоу у најкраћем року. Бројна научна истраживања показала су да се хемија у нашем тијелу мијења кад почнемо да мијењамо своја осјећања у вези са догађајима из своје прошлости.
