Свети Архијерејски Сабор на свом овогодишњем мајском заседању основао је Одељење за бригу о светињи брака, управо свједочећи Богом благословену светињу брака између мушког и женског и тиме рађање као смисао човјекове полности ради умножења људског рода и откривења божанствености Тајне Љубави. Свака другачија (зло)употреба полности води самоуништењу самог човјека и одрицању од вјечног смисла људског живота – каже неименовани извор из Синода СПЦ
Пише: Љубиша Морачанин
Први дан после Вучићеве предсједничке инаугурације, у Београду је била геј-парада. Веома симболично, зар не? Но, умјесто фотографија са тзв. „Параде поноса“, јуче је на друштвеним мрежама хит била слика на којој су престонаследник Александар Карађорђевић, патријарх Иринеј и премијерка Ана Брнабић, сликани ваљда претходне вечери у Палати Србије.
Није претјерано рећи, а зашто то крити, да је ова фотографија изазвала збуњеност, узнемиреност и приличну разочараност код великог дијела вјерника Српске православне цркве. Није тешко претпоставити – зашто? Мада је била и оних који су коментарисали у стилу – патријарх је културан човјек, није се могао одговорити на позив за сликање. И није можда то далеко од истине, али шта ако следећи премијер буде педофил? Мада је патријарх, прије три године, као што можете видјети са доње фотографије, изједначавао гејеве и педофиле.
У току маја мјесеца засиједао је Синод СПС, а „Блиц“ је објавио да се највиши црквени орган противи избору Брнабићке за премијера, те да ће у том смислу упутити и писмо будућем предсједнику Вучићу. Но, убрзо је услиједило саопштење Синода у коме се, између осталог, каже: „Српска православна црква, њен патријарх или било која друга званична установа или личност не мешају се у избор државних званичника. СПЦ се не бави приватним животом државних званичника, не вири кроз туђе прозоре, те је неодговорно износити саблажњиве детаље или нечија лична искушења у медије и тако људе излагати потенцијалној опасности.“
Последњег дана маја, на коктелу после Вучићеве заклетве у Скупштини Србије, камере су ухватиле епископа загребачко-љубљанског Порфирија (Перића), како се љубазно поздравља са тада још увијек министарком Брнабић.
-Владика Порфирије, који је сада и члан Синода СПЦ, пришао је министарки, ухватио је за обе руке и дословно јој рекао: „Ево и уживо да вам кажем, имате моју и пуну подршку Цркве да будете премијер, о вама мислимо све најбоље. Нико се томе не противи, заиста. Молим вас, немојте да верујете свакојаким гласинама.“ Она је била одушевљена његовим речима, што се могло видјети по њеном изразу лица, и неколико пута му је поновила: „Хвала вам, владико, хвала вам пуно” – објавиле су београдске дневне новине „Ало“.
Коначно, прекјуче је подгорички портал „Српске новине“, позивајући се на извор из врха СПЦ, објавио: „Прије свега, избори не спадају у надлежност Цркве, а друго, свима су позната вјековна етичка начела не само хришћанства, него исконске свеукупне религијске традиције човечанства. Православна Црква је та своја морална начела дефинисала и на свом прошлогодишњем Светом и Великом Сабору, свједочећи Богом благословену светињу брака између мушког и женског и тиме рађање као смисао човјекове полности ради умножења људског рода и откривења божанствености Тајне Љубави. Свака другачија (зло)употреба полности води самоуништењу самог човјека и одрицању од вечног смисла људског живота.“
Исти извор је подсјетио да је Свети Архијерејски Сабор на свом овогодишњем мајском заседању основао своје Одељење за бригу о светињи брака и породице, „управо са разлога што је данас породица и брак, као основна ћелија људског друштва, постала најугроженија установа на универзалном плану, што неминовно води распаду људске заједнице и обесмишљењу свеукупног људског друштва. Уосталом на поштовању светиње брака утемељена је свеукупна етичност српског православног народа и његово поимање вечног смисла љубави и живота уопште“.
Угледник из СПЦ посебно наглашава да „вијест објављена у жутој штампи, како наводно митрополит загребачко-љубљански Порфирије у име Цркве поздравља избор лезбијке Ане Брнабић за премијера Србије, представља најгнуснију злоупотребу Цркве и њено лажно представљање јавности. То би значило, казује исти црквени извор, да се Црква одриче саме себе и да прихвата содомију за своју етику, а тиме и претварање Србије и српског народа у Содому и Гомору, трансформисане у древна времена небеским огњем у ондашње, а и данашње беживотно Мртво море“.
Нема разлога да сумњамo у ове наводе, али и даље много тога остаје у контрадикцији, посебно оне двије фотографије. Или, једна правила важе за обичне грађане, а друга за припаднике режима – њима је, можда, све дозвољено?! Уосталом, шта ће рећи представници СПЦ када за који мјесец, или најдаље за коју годину, Србија озакони геј-бракове, као један од услова за даље напредовање у европским интеграцијама. Да ли ће врх СПЦ поштовати уставну одвојеност државе од цркве или ће јавно рећи да је то нарушавање светиње брака и етичности српског народа?
Последњи је час да се огласи патријарх Српске православне цркве, да се не понаша опортунистички; истина и борба за вјеру морају сваком хришћанину бити на првом мјесту, а посебно Његовој Светости.
