КЊИГЕ КОЈЕ ПРЕПОРУЧУЈЕМО

УСПОМЕНЕ ИЗ БОКЕ: Овде је заиста Бог!

1276

„Успомене из Боке“ била је прва књига коју је владика Николај (Велимировић) написао, и прва књига коју је први херцегновски књижар и издавач Јово Секуловић објавио (1904)! А лани је књижара „Со“ из Херцег Новог објавила ову књигу, с предговорима о. Гојка Перовића и писца Николе Маловића. Са стотинак прелијепо дизајнираних страница ове књиге, одабрали смо стотинак реченица владика Николаја

Цело је Приморје прекрасно, али у њему се ипак по лепоти, као и по политичком значају, издваја и као алем у царској круни блиста српска Бока.

Видео сам цело Приморје српско од Ријеке до Котора. Оно је цело лепо и красно, али је Бока најлепши и накраснији део свега Приморја.

Сва је Бока лепа, сваки је кутић њен за дивљење, али једно је место најлепше, једно је уточиште најсветије, на једноме неголемом простору усредсредио је Творац Света све лепоте природне. То место, тај мали Едем, јесте манастир Савина.

Један турски паша кад је рушећи и палећи српска села, ушао и у Ђурђеве Стубове, узвикнуо је престрављен: „Овде је заиста Бог!“ Ја сам нехотично поновио те речи видевши ово српско приморско светилиште. Ако игде на овој грешној земљи има достојна места за становиште Бога, то је заиста ова света обитељ.

Крсно име у манастиру Савини јесте Успеније Св. Богоматере. Најзад дође дан уочи Госпође.  Забрујаше звона у манастиру. Сав окићен српским тробојкама. Није то једна, две, пет, десет, колико се код нас ставља у оваквим приликама, него је просто сав одевен у многобројне тробојне заставе, које се не дају лако пребројати. Није ово израз детињске сујете, него најбољег патриотизма, који је јединстве и ненадмашан код Срба Бокеља.

Не само што им је сваки откуцај срца српским духом прожет, него они иду толико далеко, да и у ситницама и споредним стварима старају се да оличе и изразе своје србинство. Тако, на пример они много полажу на то да им кућни намештај буде по строго српском обичају и у српском духу; теписи, застори на посетљама и столовима, послужавници, чаше, шоље, брошеви, муштикле, дугмета, све је то или са ликом великама српскога народа: владалаца, војвода, песника и књижевника, политичких вођа итд. или бар у трима српским народним бојама.

Напослету ни мало се не треба чудити што је манастир тако окићен народним тробојкама. Манастир Савине је центар српског народног живота у Боци, а опет Велика Госпођа само једанпут у години долази. Па баш ако у том кићењу има и мало сујете, па и пркоса, не чини ништа!