ШКОЛА КАО ПАРТИЈСКА РАДИОНИЦА

Црногорски уџбеници по мјери антисрпске политике!

1203

Сунчана Шкрињарић, Кемал Цоцо, Шимо Ешић, Хаснија Муратагић-Туна, Назми Рахмани, Зувдија Хоџић… За оне који не знају, реч је о песницима и романописцима који су из црногорских школских програма “избацили” чувеног Алексу Шантића, Десанку Максимовић, Јована Јовановића Змаја, Бранка Радичевића…

Тако је црногорска школска лектира претрпела још једну измену и још једно, чини се, дистанцирање од свега што је српско, па макар то била и књижевност која овакву врсту ограда не би требало да познаје. Нажалост, ово није никаква новина бар када је реч о Црној Гори која у области просвете годинама уназад покушава да потисне српски идентитет у свим областима живота.

Захваљујући томе, деца у црногорским школама неће знати песме ни приче на којима су одрастали не само њихови родитељи, већ генерације у читавом окружењу, па неће чути за чувену Змајеву песму “Ал је леп овај свет”, “Крваву бајку” Десанке Максимовић, Шантићево “О класје моје”…

Са друге стране, у црногорску лектиру ушла дела следећих аутора: Сунчана Шкрињарић, Кемал Цоцо, Шимо Ешић, Војислав Вулановић, Бранко Бањевић, Драгана Кршенковић, Шукрија Панџо, Блага Журић, Кемал Мусић, Хаснија Муратагић-Туна, Сафет Хадровић, Ибрахим Хаџић, Азем Заимовић, Назми Рахмани, Зувдија Хоџић, Фехим Кајевић.

– Доста необичних имена на списку – каже за “Блиц” песник, књижевни критичар, есејиста и издавач Гојко Божовић, који наводи да је једино Ибрахим Хаџић веома добар песник чија дела сасвим заслужено треба да се нађу у школским лектирама.

– Несумњиве се реформа лектире у Црној Гори дешава некаквом политичком интервенцијом чији је циљ да се постојећа драма идентитета у Црној Гори учини садржајнијом, а разлике утврде још већим. Отуда је одлука још чуднија јер нема ни књижевних ни културних разлога за овакве ствари, већ искључиво политичких и ужих партијских, а суштина је у томе да култура и образовање морају да буду трајно искључени из тога – прича Божовић.

Према његовом суду, оваквим изменама неће да изгубе ни Змај, ни Радићевић ни Шантић, али ће изгубити њихови читаоци и идеја читања, јер велики писци припадају свима који могу да их читају.

– Књиге не бирамо по подацима из личних карата њихових аутора – каже он, и наводи да му није најјаснија одлука да се из лектире избаци Чедо Вуковић, “који је један од најбољих аутора књига за децу са ових простора”.

Црногорске просветне власти су из уџбеника изоставиле и добитнике Његошеве награде, па основци више не читају Михаила Лалића, Оскара Давича, Борислава Пекића, Добрицу Ћосића. Избачен је и Милован Глишић, Стеван Сремац, Јанко Веселиновић, Љубомир Ненадовић, а уместо њих убачени су Андреј Николаидис, Јеврем Брковић, Хусеин Башић, Авдо Међедовић, Есад Мекули, Муса Ћазим Ћатовић…. Поред овог, списка нових аутора, у црногорској лектири ђаци читају и Господара прстенова и Харија Потера.

– Много већи проблем од тога што су убацили неопознате писце је тај што су избацили Светог Саву, Вука Караџића и што су преобликовали Његоша. У последњих шест година се у образовању Црне Горе системски праве уџбеници који на све начине потискују српски индетитет. То је већи већи проблем од тог да су убацили некакве писце као што су Кемал Цоца, Сунчана Шкрињарић, Шимо Ешић, за које ни ужа родбина не зна ко су – каже Веселин Матовић, професор српског језика из Никшића.

Како је навео, невероватно је да су неки непознати, локални писци заменили великане као што су Алекса Шантић, Ђура Јакшић, Јован Јовановић Змај и других чак четрдесет знаменитих српских писаца.

– Искључено је све што не прати тај концепт “црногорства”, и направљена озбиљна манипулација са свим српским великим именима – наводи Матовић, који објашњава да чувени црногорски песник Петар Петровић Његош није искључен из лектире, “али су га толико сасекли да је изгубио индетитет и оно најважније од њега је сада само за музејске витрине где не може да се чита”.

– Ви не можете нигде да пронађете коме је посвећен “Горски вијенац” – каже он.

(Блиц)