ДУХОВНЕ ЛЕКЦИЈЕ ЕПИСКОПА НИКОЛАЈА

Нестрпљење – највећи српски гријех!

1096

Нестрпљење је очито показани недостатак вере у Бога и у себе. Нестрпљење је малодушје и маловерје. Нестрпљење је узрок сваком разочарању. Нестрпљење је побуна против онога “нека буде воља Твоја”.

Једном приликом сам седео са својим дугогодишњим пријатељем, владиком Српске православне цркве. Пред зидовима испуњеним књигама и иконама, читав разговор свео се на покушај одговора на једно компликовано питање. Рекао бих питање свих питања: који је то највећи, онај првородни српски грех?

И разговор се претворио у страшно подсећање на све оно што нам се дешавало. Пред мирним погледом мог ћутљивог саговорника, ја сам полако набрајао ужасне сцене нашег пада у историји. Сећам се кумовске секире; сећам се официрске сабље која сече дојке српске краљице; сећам се крвавог ножа како се у Топчидерској шуми немилосрдно забија и касапи лице најплеменитијег владара наше модерне историје; сећам се просјака и богаља са највишим војним одликовањима после сваког српског рата; сећам се будућег српског војводе Живојина Мишића како залаже код поверилаца све што има, чак и свој шињел; сећам се највеће јунакиње Солунског фронта, бесмртне Милунке Савић како после Првог светског рата ради као чистачица…

Мој ћутљиви, мудри саговорник подсетио ме је да су ово само одблесци нечег старијег од свега набројаног. Да постоји праузрок читаве ове тужне хронике наше срамоте и бешчашћа. Открио ми је, у једној јединој речи, суштински разлог свих разлога нашег поновљеног страдања: “Највећи српски грех, онај из кога касније произлази све зло, сва страва и ужас наше историје и свакодневице, јесте нестрпљење. Праузрок свега што ћемо касније упропастити, издати, уништити, оскрнавити, одбацити, заборавити…“

Нестрпљење је очито показани недостатак вере у Бога и у себе. Нестрпљење је малодушје и маловерје. Нестрпљење је узрок сваком разочарању. Нестрпљење је побуна против онога “нека буде воља Твоја”.

Није ми остало ништа друго него да се сложим са својим мудрим, стрпљивим пријатељем. И да сада овде и вама, драги моји, пренесем сећање на овај давни разговор. Са надом да ћете ме разумети. И поверовати речима српског епископа, надахнутих хиљадугодишњом мудрошћу православне цивилизације.

(св. епископ Николај)