скидање прашине

(НИ)ЈЕСТЕ ЗНАЛИ: Ни вечерас није Српска нова година!

18489

По српском календару, година је имала тринаест месеци по 28 дана, а сваки месец је имао 4 седмице, као што иду мјесечеве мијене. По том календару, ово је 7527. година, а почела је 4. априла 2018. године по грегоријанском. Српски календар је био званични календар српских држава од 1119. године када га је увео Свети Сава, па све до средине 19. вијека

Пише: Донко Ракочевић

Огромна већина Срба не зна да њихов није ни грегоријански ни јулијански календар. По српском календару, ово је 7527. година, колико је прошло времена од Потопа. НАСА је прије пар година саопштила да је древни српски календар најтачнији, да је у потпуности усклађен са природом, да се почетак годишњих доба према том календару поклапа са електромагнетним промјенама Сунца.

Српски календар је био званични календар средњовјековних српских држава од 1119. године када га је у црквени кодекс унио Свети Сава, па све до средине 19. вијека. По њему су писане повеље, закони, одлуке, облигације., па и Душанов законик. Многи споменици, манастири датирани су по српским календару. Почевши од првог српског патријарха Јанићија па све до блаженопочившег патријарха Павла, сви српски патријарси датирали су догађаје по Српском календару. Најстарији запис о српском календару јесте надгробни споменик из 6. вијека. На споменику цару Лазару, деспота Стефана Лазаревића, стоји да се Косовска битка догодила 6897. године.

Иначе, српски календар датира још од винчанске културе  (мада поједини историчари тврде да га је Свети Сава преузео од Византанаца), а на то указује карактеристичан симбол за вријеме – лук са два пресјека (као на илустрацији горе!). Година се дијелила на два дијела, љето је било „од Ђурђева до Митрова дана“, што се односи на период бујања вегетације и уопште живота на овим просторима. Година је имала тринаест месеци по 28 дана, а сваки месец је имао 4 седмице, свака седмица (недеља) имала је по 7 дана, као што иду мјесечеве мијене.

Српски календар је најзначајнији научни и културни споменик српског народа и линија водиља кроз вријеме и историју и чувар српског идентитета. Данашња компјутерска обрада података врши се по протоколу „Српског календара” – година, месец, дан.  Овакав протокол нема ниједан други календар у свијету.

Говорећи о томе зашто је Српски календар посебан, етнолог Слободан Филиповић каже – због тога што се заснива на природним јединицама сунчевог система. „Наш календар прати биолошки ритам Земље. То је уједно народни, црквени и државни календар“, каже он, тврдећи да су „Срби једини народ који посједује циклусно знање“.

Новинар НИН-а, Драган Јовановић, који је један од потписника петиције за озваничење овог календара, каже: „Срби су имали веома опсежан и детаљан календар, доказујући да је тај древни предак живио са природом и космосом у потпуној хармонији и складу, пратећи њихове токове и стапајући се са њима.“

-Српска историја није била лака а ни кратка. Траје преко седам хиљада и пет стотина година – каже ентолог Драгомир Антонић, који је објавио књигу „Српски народни календар“. – Срби немају никаквог разлога нити смеју да одбаце преко пет и по хиљада година своје историје, јер у историји су садржане многе мудрости које нам и данас могу бити од користи. У „Српском народном календару“ забиљежен је значај сваког дана. Шта ваља ког дана радити, а шта не ваља. Који су дани обични, без обредних радњи, а којим данима би требало извести одређене радње.

Док се у Србији о овом величанственом календару ћути, за истраживање истог заинтересоване су институције у Португалу и Индији, као и америчке изадавачке куће и НАСА која је и потврдила повезаност овог календара и природних појава. Према Милан Т. Стеванчевић, бивши експерт Уједињених нација који се овом проблематиком бавио пар деценија, каже:

-Српски календар на неки начин познаје термине промјена електромагнетизма Сунца, а таква прецизност не може бити случајна, јер захтијева много знања из космичке метеорологије. По Српском календару, Сунце се посматра као живо биће које се сматра и божанством. Оно је лице које служи српском народу за датирање многих природних појава, као што је, на пример Преображење, а оно се јавља 19. августа. Тада се мијењају гора и вода. Да се мијења гора знамо по лишћу које жути и опада, а шта значи “мијења се вода”? Када је Београдска школа метеорологије истраживала хемијски састав воде 2008. године, запрепастили смо се да се 19. августа мијења хемијски састав кише. До тада је кисјела, а од тада алкална или неутрална – објашњава Милан Т. Стеванчевић.

Дакле, права српска нова година је 4. априла. Ово је ноћас Нова година по јулијанском календару, који је увео Јулије Цезар 46. п.н.е. Јулијански календар је кориштен у скоро цијелом свијету до 1582. године када је папа Гргур XIII увео нови, прецизнији календар. Код нас се са српског прешло на јулијански календар тек средином 19. вијека, а на грегоријански са формирањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, али је Српска православна црква, као и још неке православне цркве, остала вјерна јулијанском, зато је данас зовемо православном и српском, иако она то није.